NIHON TERIA

ПОРЕКЛО И ИСТОРИЈА

The Japanese Terrier receives his name from his country of origin, Japan. Јапански теријер добија његово име из своје земље порекла, Јапану. His origin is the same as most other terrier breeds, these vivacious little rascals were all called "terriers", a name borrowed from the French, and going back to Latin, meaning, literally, "to go to earth". Његово порекло је исто као и већина других теријер раса, ова живахна мало Расцалс су сви називају "теријер", име позајмљено из француског, па иде назад на латинском, што значи, буквално, "да иду у земљу". The toy terriers were originally bred as ratters and are said to have excelled in this occupation. Играчка теријери су првобитно одгајани као раттерс и рекао да се истакао у овом занимању. Other terriers that were bred down to toy size are: The English Toy Terrier, The Yorkshire Terrier, The American Toy Fox Terrier and The Rat Terrier, all bred for hunting vermin. Остале теријери који су одгајани до играчке величине су: енглески тоы теријер, Јоркшир теријер, амерички Фокс теријер и тоы теријер рат, сви одгајани за лов штеточина. In the middle of the Edo Era, around 1700, a small terrier-type of dog appeared in Japan. У средини Едо ере, око 1700, мала теријера типа пса су се појавили у Јапану. It was the result of an out-cross breeding from Japanese small type dogs with a primitive type of English smooth fox-terrier, which was brought by Dutch sailors to the port of Nagasaki (Japan). То је био резултат из-Укрштање из јапанске врсте малих паса са примитивним типа енглески глатке Фокс-теријера, који је довео холандског морнара на порт Нагасаки, (Јапана). At this time the Nagasaki port was the only harbour open to western countries, especially for the Dutch. У овом тренутку Нагасакију порта је био само луци отворена за западним земљама, посебно за холандски. After several generations, some of the offspring of these dogs were mated to some sort of Italian Greyhound. После неколико генерација, неки од потомака ових паса су матед да неки италијански Греыхоунд. Around 1900, at the end of the Meiji Era, some of the best of the above dogs were seen in the Kobe district, and were called "Kobe Terriers". Око 1900, на крају Меиђи ере, неке од најбољих горе пси су виђени у Кобеу округа, а били су под називом "Кобе и теријери". Their type was something between the modern smooth Fox Terrier and the today's Japanese Terrier. Њихов тип је био нешто између модерног глатка Фокс теријер и данашњи јапански теријер. Although they were not yet so refined, they were the first Terriers bred in Japan. Иако су они још увек нису тако префињене, они су били први теријери узгајају у Јапану. This "Kobe Terrier" and some of its ancestors were also called "Oyuki Terriers" and "Mikado Terriers" and it is told that they were kept lovingly by the local people and also by foreigners. Овај "Кобе и теријера", а неке од својих предака су такође под називом "Оыуки Еаглес" и "микадо теријери" па је рекао да су држали љубављу од стране локалног становништва и странци. Around 1916, in the Nada district, near Kobe, an ancestor of the Japanese Terrier appeared, a dog named "KURO", which means "black" in Japanese. Око 1916, у Наде округу, близу Кобеу, предак јапанских појавио теријер, пас под називом "КУРО", што значи "црно" на јапанском. This dog was born from an out-cross breeding of an English Toy Terrier and a Toy Bull Terrier, both imported from western countries. Овај пас је родјен из ван-Укрштање на енглеском тоы теријер и тоы бул теријер, и увози из западних земаља. From careful selection of the offspring of these two dogs and of the above Kobe Terrier bitches, a very short-haired, slim, small, terrier-type dog was born, lately receiving the name of Japanese Terrier. Од пажљивог одабира потомака ових паса и куја изнад Кобеу теријер, веома кратке косе, танак, мали, теријер типа пас је рођен, у последње време прима име јапански теријер. In those days, in-breeding and line-breeding were carried out by the leading fanciers in the Osaka district and in 1930, thanks to their efforts, the type of the breed was fixed and firmly established. У оне дане, у узгоју и линијски узгој су спроведена од стране водећих љубитељи у Осаки округа и у 1930, захваљујући њиховим напорима, тип расе је фиксна и чврсто утемељена. The Japanese Terrier did not become popular until 1940, when they were often seen in most of the main Japanese cities. Јапански теријер није постала популарна све до 1940, када су они често виде у већини главних јапанских градова. The Japanese Terrier was widely adopted because he satisfied a need. Јапански теријер је широко усвојен јер је задовољан потребно. He became popular during a period when towns were springing up all over and with these towns came an increased demand for a smaller, more active dog than the large watch-dogs. Он је постао популаран током периода када су градови ничу све више и са тим градовима је повећана потражња за мањи, активан пас од пса-велики сат. The Japanese Terrier was ideal for the town dog fancier and thus, he became fashionable. Јапански теријер је идеалан за град љубитељ паса и на тај начин, постао је модеран.
On two occasions throughout its history it has been faced with extinction. У два наврата током своје историје је била суочена са изумирањем. First, during World War 11, and again, recently, around 1948, through loss of popularity among the Japanese, since other western breeds are now more fashionable. Прво, за време Другог светског рата 11, а опет, у последње време, око 1948, преко губитка популарности међу јапанском, јер су и друге западне раса сада модерно. The JKC Japanese Kennel Club) recognized the breed around 1930, and a Japanese Terrier Club was founded. ЈКЦ Јапански Кинолошко друштво) признате расе око 1930, а јапанска Теријер Клуб је основан. Although recognized by the FCI (Federation Cynologique International), the breed has never been seen in European countries until 1991, when a pair of Japanese Terriers arrived in France. Иако призната од ФЦИ (Међународна Федерација Цынологикуе), раса никада није виђен у европским земљама све до 1991, када је пар јапанских теријери стигли у Француској. Few months after, a new European fancier has joined this adventure: Mr. Roberto Verde from Naples (Italy) already owns several beautiful Japanese Terriers, who enjoy the Mediterranean sun. Неколико месеци након тога, нови европски љубитељ придружила ову авантуру: Г. Роберто острва из Напуља (Италија) већ поседује неколико лепа јапанска теријере, који уживају у медитеранском сунцу.

A CLOSE, FULL DESCRIPTION OF A STANDARD ЗАТВОРИ, детаљан опис СТАНДАРДА

Country of Origin: JAPAN Земља порекла: Јапан

General appearance and characteristics: Small-sized dog, elegant and smart, sleek and cleanly built. Опсти изглед и особине: Мала пас, елегантан и паметан, леп и чисто изграђен. Toy with terrier characteristics. Тоы теријер са карактеристикама. Alert, quick and lively temperament. Упозорење, брза и жива темперамента.

Size: Ideal height 30 cm. Величина: Идеална висина 30 цм,. (10-12 inches) for dogs and bitches. (10-12 инча) за псе и кује.

Head and skull: The skull is flat and moderately narrow. Глава и лобања: Лобања је равна и умерено уске. The nasal bridge and skull are equal in length. Носника и лобање су једнаке дужине. Slight stop. Благо зауставити. Fore face tapers gently to provide wedge-shaped Предњи сужава лице нежно да обезбеди клинасто
impression. утисак. The cheeks lean and free from fullness. Образи суви и без ситости. Top and bottom jaws held tightly together within compressed lips. Горња и доња вилица одржан чврсто заједно у компресовани уснама. Nose black. Нос је црн.

Eyes: Dark to black, without light shading from iris. Очи: Тамне до црне, без светло сенчење од ириса. Small, oval shaped, obliquely set and sparkling. Мале, овалног облика, косе и блиставе.

Ears: Small and "V" shaped, carried well above top line of the head and hanging close to the head above the eyes. Уши: Мале и В "облика, ношен изнад горње линије главе и виси близу главе изнад очију. Leather of the ears thin. Кожни и танке уши. Rose ears are also permitted. Ружа уши су дозвољени.

Mouth: Jaws strong, with a perfect and complete scissors bite. Зубало: Вилице снажне са перфектним и потпуно маказасто зубало. The upper teeth closely overlapping the lower teeth and set square to the jaws. Горњи зуби тесно прекривају доње зубе и поставите на квадрат вилице. White teeth. Бели зуби.

Neck: Long, graceful, slightly arched; line of neck flowing into shoulders and sloping elegantly. Врат: Дуг, грациозна, благо заобљен, линије врата улива у раменима и елегантно падајућа. Free from throatiness. Слободан од тхроатинесс.

Body: The withers high, short back and not too loose. Тело: високог гребена, леђа кратка и не превише изгубити. The loins and croup slightly arched and powerful. Слабине и сапи благо заобљене и снажне. A tucked-under appearance is desirable. Прикупљен по-изглед пожељан. Chest narrow and deep with ribs well-sprung. Грудни кош узак и дубок са добро заобљеним ребрима.

Forequarters and hindquarters: Legs falling straight from shoulders with elbow close to chest, providing a straight front. Предње ноге и задње ноге: Ноге падају равно из рамена са лакта у близини груди, пружајући равно испред. Fine bone eminently desirable. Фине кости изузетно пожељна. Well- rounded loin leading to a good turn of stifle, hocks well let down, neither turning in nor out. Слабине добро заобљене доводи до доброг прелазу давити, скочни зглобови добро спуштени, ни окренути унутра ни напоље.