Staffordshire Bull Terrier - 1 deo

Pocetkom 19-og veka borbe pasa su dostigle ogromnu popularnost, pa se trazio manji pas, ali da ujedno poseduje brzinu i okretnost za borbe (za razliku od tadasnjih Buldoga). Iz tih razloga, Buldog je ukrsten sa Terijerom i dobija se nova rasa, tako zvana 'Bull and Terrier' ili 'Buldog Terrier'. Zahvaljujuci Mancersterskom Terijeru, dobija se nova rasa tezine izmedju 20-25kg, danas poznatija kao Stafordski Bul Terijer.

Dzejmz Hinks je 1860-te godine, ukrstio starog Pit Bul Terijera, danas poznatiji kao SBT, i dobio potpuno belog Bul Terijera. Bul Terijer je krajem 19-og veka bio prepoznat sa strane Odgajivackog Kluba u Engleskoj, dok Stafordski Bul Terijer, tada jos uvek koristen samo za borbe, nije imao toliko srece kao njegov srodnik.

U 1935-oj godini, 'SBT' je konacno prepoznat sa strane odgajivackog kluba u Engleskoj. Borbe pasa su vec odavno postale ilegalne, a 'SBT' postaje pas sa toliko dobrim temperamentom, da se mogao koristiti kao kucni ljubimac, a i kao izlozbeni pas.

Veruje se, da su ovi psi 1880-te godine doneseni u Severnu Ameriku i daljim ukrstanjem razlicitih linija, stvoren je tezi i vislji pas. Danas poznatiji kao Americki Stafordski Terijer, odtud i slicnost izmedju ove dve rase.
OPSTI IZGLED: SBT je pas kratke dlake. On treba da odaje utisak velike snage za njegovu velicinu, mora biti misicav, pokretan ali i graciozan.

KARAKTERISTIKE: Kroz istoriju stafordski bul terijer, ocrtava se neustrasivom hrabroscu, visokom intelegencijom i snagom. Ovo zajedno sa njegovom ljubavlju za prijatelje, posebno za decu, psihicka stabilnost, cine ga jednom od najboljih svestranih rasa.

GLAVA: Kratka, ЕЎiroka, sa veoma izrazenim misicima obraza, stop izrazen, kratak vilicni deo, nos crne boje.

ZUBALO: Makazasto. Predgriz i podgriz se kaznjavaju.

OCI: Najbolje su crne oci, ali se mogu tolerisati i svetlije, ako su u skladu sa bojom dlake. Okrugle, srednje velicine, pogled jasan i prijateljski.

USI: Ruzino uvo ili poludignuto. Ne velike usi. Sasvim spicaste ili visece usi se kaznjavaju.

VRAT: Misicav, kratak, postepeno se spusta ka ramenima.

PREDNJE NOGE: Noge prave, jakih kostiju, siroko postavljene, ramena dobro povezana.

TELO: Kratko, snazno, ravnih ledja, jako. Grudni kos dubok i sirok sa lepo svedenim rebrima. Trbuh umereno prikupljen.

REP: Srednje duzine, nisko usadjen, treba da lici na drsku za staru vodenu pumpu.

SAPE: Jake, srednje velicine.

DLAKA: Kratka, gusta, priljubljena uz kozu.

BOJA: Crvena, bledo zuta, bela, crna, plava ili bilo koja od njih pomesana sa belom.

VELICINA: Visina oko 35-40 crn. Nije previse debeo. Masa muzjaka oko 17 kg, zenke oko 15 kg.

MANE: Svetle oci ili ruzicasti ocni kapci. Rep lose nosen ili predugacak. Spicaste ili savijene usi. Predgriz ili podgriz. Ruzicast (Dudley) nos.

Muzjaci moraju imati dva razvijena i u skrotum spustena testisa.

Evo par prelepih primeraka rase ....

STAFORDSKI BUL TERIJER [FCI No. 76]

Originalni naziv rase: STAFFORDSHIRE BULL TERRIER
Zemlja porijekla: ENGLESKA

Odgajivački standardi: FCI, AKC, ANKC

Klasifikacija:
FCI: Grupa 3 Sekcija 3 # 076
AKC : Terijeri
ANKC : Terijeri Grupa 2

ISTORIJA

Nastanak ove rase treba vezivati za prohujale vijekove i poznati ”bull baiting”. Za borbe sa bikovima i medvjedima, a od 1835. godine samo sa drugim psima, pripremani su psi dobijeni iz dobro planiranih ukrstanja. Centar odgoja ovih boraca, o cijem potomku sada govorimo, bio je ”Black Country” (okolina grofovije Staffordshire), a glavni kreatori “cuda od psa” tamosnji rudari i mineri. Uz vec dokazanog borca – buldoga, i svoje stare pasmine koje su cistile okna od pacova, u parenja su ubacili kratkodlakog foksterijera, bijelog engleskog terijera i nesto kasnije mancester terijera. Selekcija je bila ostra, kao i u slucaju drugih borbenih pasmina, i imala je nekoliko primarnih zahtjeva: snagu, izdrzljivost, inteligenciju i ujedljivost.

Stafordski bul terijer je i do danas sacuvao sve te osobine. One su, u kombinaciji sa iznenadjujuce visokim stepenom inteligencije i odanosti gospodaru, ucinile ovog psa vrlo popularnim i cijenjenim u cijelom svijetu. Na zalost, put do priznanja i popularizacije rase bio je dug i trnovit, tako da su psi tipa ”Bull-and-Terrier", tek 1935. godine priznati od strane The Kennel Club of Great Britain, i to pod imenom stafordski bul terijer.

Dvije velike zapreke, koje su gotovo unistile ovu rasu, su borbe pasa i bul terijer. Naime, istovremeno sa uoblicavanjem SBT-a, radjala se jos jedna nova pasmina – bul terijer, kojeg je James Hinks iz Birmingena tako originalno udesio da su zaneseni kinolozi ocarani njime skoro i zaboravili na skromnog borca iz Staforda.
Borbe pasa su takodje usporile popularizaciju rase. Pritisak javnosti, a jos vise policije, je gotovo iskorijenio taj ”sport”, a pasmini je ostala etiketa ”masina za ubijanje”, koje se sporo i mucno oslobadjala.
Ali, uprkos svim nevoljama, originalni ”Bull-and-Terrier” se ipak odrzao i to zahvaljujuci svojoj naravi. Iza grubog izgleda krilo se jedno veliko srce, beskrajno osjecajno i odano gospodaru. Pravi ljubitelji pasa nisu mogli a da tu odanost ne uzvrate istom mjerom. Upravo zahvaljujuci tome rasa je spasena. Pred I svjetski rat pojavili su se psi kod kojih je bila ustanovljena ravnoteza tjelesnih i karakternih osobina, sto je i bio cilj kreatora – kinologa.

Godina 1982. se smatra pocetkom samostalnog postojanja. O estetskom izgledu se vodilo manje racuna, pa su odgajivaci bili rastereceni sa te strane, ali se nazirala jedna ustaljenost - simpatican, nabijen pas, odan covjeku.

Iako veoma snazan i misicav, njegov izgled odudara od elegancije kakvu srijecemo kod kucnih terijera ili paradoksalnih linija kod bulterijera. Njegov eksterijer je za oko prilicno skroman i ne odgovara predstavi kakvu imamo o borbenim psima. Po mnogima, lici na mjesanca sa nasih ulica (one krupnije), a neki su ugledavsi njegovu fotografiju zakljucili: ”ovo je obicno kuce”. Listajuci stare engleske novine i kinoloske brosure, zapaza se da su ovakvi psi najcesce pobjedjivali u borbama. Za ovakve borbe potreban je snazan, brz i cvrst pas, koji moze lako prebroditi silne stresove, kao i svaki pravi borac. Zato su oni vec tada jako uzgojno selekcionisani u tom pravcu.

Jos oko 1900. godine pocela se voditi i nesluzbena rodovna knjiga, iskljucivo po privatnoj inicijativi. Precizno vodjena, ona je kasnije odigrala veliku ulogu u registraciji SBT-a od strane engleskog kinoloskog kluba. Zanimljiv je podatak da se ime stafordski bul terijer pocelo koristiti tek dvadesetih godina ovog vijeka. Sve do tad koristeni su nazivi pit dog, bull-and-terrier, pit bull terrier.

Pocetkom 30-ih stvoreni su solidni uslovi za dalji razvoj rase: desetak porodica je vec generacijama uzgajalo te pse, tako da je postojao dovoljan broj kompetentnih osoba da pravilno usmjeri uzgoj ovih pasa. Krajem 1934. godine, raspravljala je skupina zanesenjaka na nizu neformalnih sastanaka o mogucnosti osnivanja pasminskog kluba. Do sluzbenog osnivanja kluba doslo je 25. maja 1935. godine, na sastanku koji je Joe Mallen (koji je kasnije postao legendarno ime u istoriji ove rase) organizovao u svom hotelu “Old cross Guns Hotel” u Creadley Heathu. Tom cuvenom skupu prisustvovalo je vise od 40 odgajivaca sa najmanje 20 godina iskustva u radu sa SBT-ima.

Premda se vecina prisutnih zalagala za naziv “The original Staffordshire Bull Terrier”, engleski Kennel Club to nije prihvatio. Rijec “original” (originalni, izvorni) vjerovatno je odazvala zelju da se oznaci kako ova rasa direktnije potice od “Bull-and-terriera”, nego Hinksov bulterijer. Selekcija koja je potom uslijedila na Ostrvu, uglavnom je “peglala” njegov karakter kako bi se od borbenog psa dobio porodicni pas, vezan za ukucane i strpljiv sa djecom. Eksterijer je i dalje ostao isti – snazan, mocna figura, bez ”sladunjavih” eksterijernih linija koje bi krile njegovu tesku i napornu proslost.

Stafordski bul terijer je hrabar pas, veoma inteligentan i snažan. Sve to zajedno u kombinaciji sa velikom ljubavi prema covjeku, narocito djeci, i njegova psihicka stabilnost, cini ga jednim od najsvestranijih pasa. U Engleskoj ima nadimak nanny dog.

Apollo

Apollo in Zoya(Black Miracle)

Staffordshire Bull Terrier

IZGLED:
Stafordski bul terijer mora odavati utisak velike snage u odnosu na svoju veličinu. To je dobro građen pas, mišićav ali okretan i graciozan. Glava kod ovog psa je kratka, široka, mišići na obrazima veoma izraženi, stop veoma izražen, kratak vilični deo. Uši su kratke, u vidu poluruže ili poludignute. Uši koje slobodno padaju i sasvim špicaste uši se kažnjavaju. Oči su tamne boje, okrugle i srednje veličine. Najpoželjnije oči kod ovog psa su crne. Njuška je srednje dužine, zaobljena u gornjem delu i naglo se skuplja ispod očiju. Vilice dobro istaknute, donja je jaka i čvrsta. Usne su čvrste i dobro priležuće, bez delova koji vise. Gornji sekutići su u uskom dodiru sa prednjom stranom donjih sekutića (makazasto zubalo). Njuška je apsolutno crna. Vrat je mišićav, kratak, postepeno se spušta ka ramenima. Telo je kratko, snažno, sa ravnim leđima. Grudni koš dubok i širok sa lepo svedenim rebrima. Stomak umereno prikupljen. Rep srednje dužine i nisko usađen. Šape su jake, srednje veličine. Dlaka je kratka, gusta, čvrsta pri dodiru i sjajna. Dozvoljene boje kod ovog psa su crvena, bledo žuta, bela, crna, plava ili bilo koja pomešana sa belom. Poželjna visina je od 35 cm do 40 cm. Težina kod mužjaka oko 17 kg, kod ženke oko 15 kg. Kažnjava se depigmentacija njuške, svetle oči ili kapci bez pigmenta, suviše dug ili nepravilno nošen rep, predgriz ili podgriz. Špicaste ili savijene uši. Mužjak mora imati oba testisa.

KARAKTER:
Stafordski bul terijer je hrabar pas, veoma inteligentan i snažan. Sve to zajedno u kombinaciji sa velikom ljubavi prema čoveku (naročito deci) i njegova psihička stabilnost, čini ga jednim od najsvestranijih pasa.
U Engleskoj ima nadimak "nanny dog" (pas dadilja).

ISTORIJA:
Nastanak ove pasmine treba vezati za prohujala stoleća i poznati ”bull-baiting”. Za borbe sa bikovima i medvedima, a od 1835. godine samo sa drugim psima, pripremani su psi dobijeni iz dobro planiranih ukrštanja. Centar odgoja ovih boraca, o cijem potomku sada govorimo, bio je ”Black Country” (okolina grofovije Staffordshire), a glavni kreatori “čuda od psa” tamošnji rudari i mineri. Uz već dokazanog borca –buldoga i svoje stare pasmine koje su čistile okna od štakora, u parenja su ubacili kratkodlakog foksterijera, belog engleskog terijera i nešto kasnije mančester terijera. Selekcija je bila oštra, kao i u slučaju drugih borbenih pasmina i imala je nekoliko primarnih zahteva: snagu, izdržljivost, inteligenciju i zagrižljivost.
Stafordski bul terijer je i do danas sačuvao sve te osobine. One su u kombinaciji sa iznenađujuće visokim stupnjem inteligencije i odanosti gospodaru učinile ovog psa vrlo popularnim i cenjenim u celom svetu. Na žalost, put do priznanja i popularizacije pasmine bio je dug i trnovit, tako da su psi tipa ”Bull-and-Terrier”, tek 1935. godine priznati od strane The Kennel Club of Great Britain i to pod imenom Stafordski bul terijer.
Dve velike prepreke koje su gotovo uništile ovu rasu su borbe pasa i bulterijer. Naime, istovremeno sa uobličavanjem SBT-a, rađala se još jedna nova pasmina – bulterijer, kojeg je James Hinks iz Birmingema tako originalno udesio da su zaneseni kinolozi očarani njime skoro i zaboravili na skromnog borca iz Staforda.
Borbe pasa su takođe usporile popularizaciju rase. Pritisak javnosti a još više policije je gotovo iskorenio taj ”sport” a pasmini je ostala etiketa ”mašina za ubijanje”, koje se sporo i mučno oslobađala.
Ali uprkos svim nevoljama originalni ”Bull-and-Terrier” se ipak održao i to zahvaljujući svojoj naravi. Iza grubog izgleda krilo se jedno veliko srce, beskrajno osećajno i odano gospodaru. Pravi ljubitelji pasa nisu mogli a da tu odanost ne uzvrate istom merom. Upravo zahvaljujući tome rasa je spašena. Pred I svetski rat pojavili su se psi kod kojih je bila ustanovljena ravnoteža telesnih i karakternih osobina, što je i bio cilj kreatora – kinologa.
Godina 1928. se smatra početkom samostalnog postojanja. O estetskom izgledu se vodilo manje računa pa su odgajivači bili rasterećeni sa te strane ali se nazirala jedna ustaljenost - simpatičan, nabijen pas, odan čoveku.
Iako veoma snažan i mišićav, njegov izgled odudara od elegancije kakvu srećemo kod kućnih terijera ili paradoksalnih linija kod bulterijera. Njegov eksterijer je za oko prilično skroman i ne odgovara slici kakvu imamo o borbenim psima. Po mnogima liči na mešanca sa naših ulica (one krupnije) a neki su ugledavši njegovu fotografiju zaključili: ”Ovo je običan pas”. Listajući stare engleske novine i kinološke brošure zapaža se da su ovakvi psi najčešće pobeđivali u borbama. Za ovakve borbe potreban je snažan, brz i čvrst pas koji može lako prebroditi silne stresove kao i svaki pravi borac. Zato su oni već tada jako uzgojno selekcionisani u tom pravcu.
Još oko 1900. godine počela se voditi i neslužbena uzgojna knjiga, isključivo po privatnoj inicijativi. Precizno vođena, ona je kasnije odigrala veliku ulogu u registraciji SBT-a od strane engleskog kinološkog kluba. Zanimljiv je podatak da se ime stafordski bul terijer počelo koristiti tek dvadesetih godina ovog stoleća. Sve do tad korišćeni su nazivi pit dog, bull-and-terrier, pit bull terrier.
Početkom 30-ih stvoreni su solidni uslovi za dalji razvoj rase: desetak porodica je već generacijama uzgajalo te pse tako da je postojao dovoljan broj kompetentnih osoba da pravilno usmeri odgoj ovih pasa. Krajem 1934. godine, raspravljala je skupina zanesenjaka na nizu neformalnih sastanaka o mogućnosti osnivanja pasminskog kluba. Do službenog osnivanja Kluba došlo je 25. marta 1935. godine na sastanku koji je Joe Mallen (koji je kasnije postao legendarno ime u istoriji ove pasmine) organizovao u svom hotelu “Old Cross Guns Hotel” u Creadley Heathu. Tom čuvenom skupu prisustvovalo je više od 40 odgajivača sa najmanje 20 godina iskustva u radu sa SBT-ima. Za prvo rukovodstvo su izabrani: Joe Mallen (počasni predsednik), Jack Barnard (predsednik) i Joe Dunn (sekretar)
Premda se većina prisutnih zalagala za naziv “The original Staffordshire Bull Terrier”, engleski Kennel Club to nije prihvatio. Reč “original” (originalni, izvorni) verovatno je odazvala želju da se označi kako ova pasmina direktnije potiče od “Bull-and-terriera”, nego Hinksov bulterijer. Selekcija koja je potom usledila na Ostrvu uglavnom je “peglala” njegov karakter kako bi se od borbenog psa dobio porodični pas, vezan za ukućane i strpljiv sa decom. Eksterijer je i dalje ostao isti – snažan, moćna figura, bez ”sladunjavih” eksterijernih linija koje bi krile njegovu tešku i napornu prošlost.
Veruje se da su ovi psi 1880-te godine donešeni u Severnu Ameriku i daljim ukrštanjem različitih linija stvoren je teži i višlji pas danas poznatiji kao Američki Stafordski Terijer, otud i sličnost između ove dve rase.

STANDARD:
OPŠTI IZGLED: SBT je pas kratke dlake. On treba da odaje utisak velike snage za njegovu veličinu, mora biti mišićav, pokretan ali i graciozan.
KARAKTERISTIKE: Kroz istoriju stafordski bul terijer, ocrtava se neustrašivom hrabrošcu, visokom inteligencijom i snagom. Ovo zajedno sa njegovom ljubavlju za prijatelje, posebno za decu, psihička stabilnost, čine ga jednom od najboljih svestranih rasa.
GLAVA: Kratka, široka, sa veoma izraženim mišićima obraza, stop izražen, kratak vilični deo, nos crne boje.
ZUBALO: Makazasto. Predgriz i podgriz se kažnjavaju.
OČI: Najbolje su crne oči, ali se mogu tolerisati i svetlije, ako su u skladu sa bojom dlake. Okrugle, srednje veličine, pogled jasan i prijateljski.
UŠI: Ružino uvo ili poludignuto. Ne velike uši. Sasvim špicaste ili viseće uši se kažnjavaju.
VRAT: Mišićav, kratak, postepeno se spušta ka ramenima.
PREDNJE NOGE: Noge prave, jakih kostiju, široko postavljene, ramena dobro povezana.
TELO: Kratko, snažno, ravnih leđa, jako. Grudni koš dubok i širok sa lepo svedenim rebrima. Stomak umereno prikupljen.
REP: Srednje dužine, nisko usađen, treba da liči na dršku za staru vodenu pumpu.
ŠAPE: Jake, srednje veličine.
DLAKA: Kratka, gusta, priljubljena uz kožu.
BOJA: Crvena, bledo žuta, bela, crna, plava ili bilo koja od njih pomešana sa belom.
VELIČINA: Visina oko 35-40 cm. Nije previše debeo. Masa mužjaka oko 17 kg, ženke oko 15 kg.
MANE: Svetle oči ili ružičasti očni kapci. Rep loše nošen ili predugačak. Spicaste ili savijene uši. Predgriz ili podgriz. Ružičast (Dudley) nos.
Mužjaci moraju imati dva razvijena i u skrotum spuštena testisa.

Ako zelite saznati nesto vise o ovoj kod nas retkoj rasi ucinite to preko sajta odgajivacnice "DZander" www.dzander.co.cc

Božić je najsrećniji Srpski praznik a na taj dan je Bog i meni doneo ogromnu radost u vidu 5 lepih i zdravih štenaca... Otac štenaca je ko drugi nego najbolji, Black Mail Daffodil Yellow a majka Funny DŽander Od Mihajlovića. O ocu ne moram mnogo pisati jer dovoljno je videti iz koje je odgajivačnice i odakle uvežen i trebam reći samo da je iz ponovljene kombinacije iz koje je rođen svetski šampion Peter Pan Daffodil Yellow... Pedigre štenaca možete pogledati ovde na ovom linku http://www.stamtavler.com/dogarchive/details.php?id=134469 . Ovim leglom će se drastično poboljšati kvalitet SBT-a u Srbiji... http://www.dzander.tk