Prvi put sa...

Neka od najčešće postavljanih pitanja - Da li ću imati dovoljno vremena? Koliko treba vremena da provedem sa njim? Kako ću da putujem? Kako da znam šta mu je potrebno? Šta će biti dok sam na poslu? - i još gomila sličnih, koja se javljaju kada čovek poželi da uzme psa..

Istina je da su to sve osnovna pitanja na koja treba imati pravi odgovor, i istina je da mi na mnogobrojnim forumima, u raznim emisijama, pa i preko novina pričamo o svemu tome, savetujemo i preporučujemo..

Ali, kako ste Vi prolazili kroz te situacije i dileme? Sta je u Vama prevagnulo, pa se ipak družite sa psima? Kako je izgedao period pivikavanja i saživljavanja? Pokušajte da se prisetite Vaših prvih nedelja sa Vašim prvim ljubimcem, i podelite ta iskustva sa nama..

Istina je da je potrebno dosta odricanja i zrtvovanja, kada se desi pas u vasem zivotu, ali za sve to, pas ume da uzvrati, mnogo vise...ovde sam negde procitao, da je pas,jedini, pravi prijatelj i da nikada nece "izdati" svog vlasnika....mislim, lose mi ide citiranje ali je to generalno zakljucak ovog druzenja...

Umoj zivot su psi usli spontano ali su zauzeli, nekako, glavno mesto ...oduvek sam bio okruzen zivotinjama i uzivao u njihovom drustvu, ali ni jedan ljubimac se ne moze porediti sa psom..prosto se plasim da ce me jednog dana, pozvati po imenu ...toliko pas moze coveku da udje pod kozu i ucini da se vlasnik oseca, nekako posebno i drugacije, da se to osecanje ne moze podeliti sa nekim, ko nema psa..
Jednostavno, covek i ne primeti, da ljubimci odredjuju nacin zivota, nekako se upravljamo prema njima, pa se cesto zapitam, ko je kome ljubimac ..

Sve u svemu, zivot je mnogo bogatiji i lepsi, kada ga delite sa psom i za sva odricanja, budete visestruko nagradjeni od svog ljubimca

Sofronije, sve si rekao pravim recima. Svaka cast!

HVALA.... Ima jos dosta toga sto se moze reci u ovoj temi, ali neka i drugi iznesu svoja iskustva :dog&boy: ....o psima moze dosta da se govori/pise i da se nikad ne kaze dovoljno...

Meni su zivotinje, generalno, preokupacija i uzivam sa njima...

Naravno, u pavu si Moze se pisati non-stop o psima.

Takodje uzivam sa zivotinjama Nema stresa, nerviranja, svadje (dobro, mozda malo ponekad ) Sve u svemu, jedno veliko zadovoljstvo i uzivancija

Sofronije stvarno odlicno sve napisano,bas kako i ja mislim

Ah pocetak kao i svaki pocetak necega uvjek je malo tezi.Treba se naviknuti na to slatko stvorenje da treba stalno setati,hraniti..itd,itd.
Ali kasnije kad ti ispune zivot ljubavlju,-to je dokaz da se ljubav ne dokazuje rijecima ,dovoljan je samo pogled:)!
Ponekad bih zaplakala od silne ljubavi prema njoj,samo kada me pogleda ja se istopim ..
Nekome sam luda,nekome smijesna,a mislim da postoje i ljudi koji ovo shvataju...

Bezuslovna je njihova ljubav!!!
pozz

Sofronije, svaka cast!

Iako donose dosta obaveza, psi donose mnogo vise ljubavi i radosti, tako da i te "obaveze" postaju zadovoljstvo.
Psi su uvek unosili samo ono lepo u moj zivot
Mi iz sale kazemo za Lanu i Glisu da su nasa deca

Nadam se da ce te me shvatiti posto me mnogi ljudi (koji nemaju psa) neshvataju. Ja se prema mojim psima ne odnosim kao prema zivotinj. Ja imam osecaj kao da su to moja deca tj. da sam im ja roditelj i jednostavno mi nista nije bilo,niti ce mi biti tesko da uradim za njih. Jer sve radim sa uzivanjem. Inace sa psima provodim najmanje 20 h dnevno !!! I gledam da sto vise vremena provodim sa njima!

Pa da tako i mi isto
Ljudi koji nemaju pse ne mogu da shvate zasto pricamo sa svojim psima, zasto ih uvek vodimo sa sobom, zasto toliko brinemo kada ostanu sami kod kuce...
Nekada stvarno znamo da budemo smesni i sami sebi Recimo, kada kazem Lani: "Nemoj da ides u duboku travu, ima krpelja" ili kada se moj decko "posvadja" sa Glisom i posle jedno vreme "ne razgovara" sa njim Ali upravo zbog toga Lana razume i slozene recenice (recimo: "Ako mi das sapu, dobices koskicu") i zna nas po imenu ko je ko
I kao sto je b&i napisala, nekome smo smesni i misle da smo ludi, ali, to je njihov problem

Cesto, lakse postignem dogovor sa psima i bolje me razumeju od ljudi...





Mislim, da je vreme, koje provedem sa njima, ono pravo i nikad coveku ne moze da bude dosadno...