Rad sa psom

VJEŽBE SA PSOM
Vežbe poslušnosti su mehanički naučeni stavovi i postupci pasa koji podrazumevaju njihovo pravilno postupanje i kretanje prilikom izvođenja dresure koje pas kasnije izvršava na čovekov zahtev. Vežbe poslušnosti prema načinu izvođenja, a i samom toku dresure dele se na:

a) Vežbe poslušnosti koje se izvode kada je pas pored lica koje radi sa njim:
— kretanje pored sa i bez povodnika,
— kretanje pored sa okretanje na desno sa i bez povodnika,
— kretanje pored sa okretanje na levo sa i bez povodnika,
— kretanje pored sa okretanje na levo krug sa i bez povodnika,
— sedenje pored sa i bez povodnika,
— stajanje pored sa i bez povodnika

b) Vežbe poslušnosti kaje se izvode kada je pas na odstojanju od lica koje radi sa njim:
— sedenje na zahtev – "sedi",
— ležanje na zahtev –"lezi" ili "mesto",
— stajanje na zahtev – "stoj",
— dolazak na na zahtev (poziv) – "ovamo",
— puzanje na zahtev – "puzi",
— kretanje ispred na zahtev – "idi"

c) Ostale vežbe poslušnosti:
— aportiranje (donošenje određenih predmeta),
— savlađivanje prepreka,
— međusobna trpeljivost pasa,
— traženje i pronalaženje izgubljenog predmeta,
— kontrolisano nepoverenje prema stranim osobama,
— otklon hrane,
— lajanje po zahtevu.


Pri dresuri kao i u praktičnoj primeni pasa, uzajamni rad dresera i psa čine celinu i ne mogu se odvajati jedan od drugog. Odmerena upornost dresera i disciplina psa čine osnov za uspešnu dresuru i kasniju poslušnost pasa.

Odmerena upornost zahteva od dresera da tačno i na vreme, a uz to sa puno unošenja u svaku vežbu, izvodi sve predviđene radnje. Ona obavezuje dresera da od pasa zahteva bezuslovno izvršavanje svih zahteva, pri čemu mora biti uporan i neumoljiv, ali pravičan. Dreser, u slučaju potrebe, upornim ponavljanjem vežbi, mora da prisili psa na tačno izvršavanje predviđenih radnji. Svaka površnost u radu sa psom štetna je i ne sme se ni u kom slučaju dozvoliti.

Disciplina psa je osnovica na koju se nadograđuje sva njegova dresura, a ona je i jedan od osnovnih činilaca u poslušnosti psa. Savladavanjem ciklusa vežbi poslušnosti, pas se dovodi u potpunu pokornost svom dreseru, koja ima jednu od najznačajnih uloga u celoknpnoj problematici dresure pasa.

Vežbe poslušnosti, zahtevaju osnovnu i temeljnu dresuru pasa. Savladanos tih vežbi je preduslov za dalju dresuru pasa. Zato ovom delu dresure psu treba pokloniti posebnu pažnju. U njenom sprovođenju neposredno je obezbediti postupnost, pridržavajući se redosleda kao osnovnog pravila – da se ne prelazi na sledeću radnju, dok dreser ne bude siguran da je potpuno savladana prethodna radnja. Pas mora vežbe poslušnosti uvežbavati do automatizma, a zahteva dresera izvršavati – do „slepe pokornosti". Ovo se, pored upornosti u dresuri, postiže i pravilnim postupcima prema psu od strane dresera. To potvrđuje da je osnovni period dresure izrazito kompleksan, pošto se kroz njega oformljuje potpuno razumevanje između dresera i psa. U tom periodu pas se privikne na dresera, između njih se usklade odnosi i razvije međusobno poverenje. Tada dreser treba da stekne sva saznanja o psu, koje su predispozicije psa i za izvršavanje kojih radnji će se pas moći izdresirati potpuno. Bez takvih saznanja neće biti rezultata dresuri.

Pošto postoji stalna potreba za dobrim vežbama poslušnosti, nakon prelaska na dresuru po specijalnostima, neophodno je redovno ponavljati ceo ciklus vežbi poslušnosti, dajući pri tome prednost onim vežbama koje su slabije savladane. Za ovo se mora obezbediti vreme kako u toku dresure, tako i kasnije kod vlasnika psa.

Hodanje psa pored dresera na povodniku i bez njega (zahtev "k-nozi" ili "pored")

Navikavanje psa na hodanje pored dresera, izvodi se na principu kočenja urođenih instinkta slobode i stvara se kod psa na zvučni nadražaj-zahtev "k-nozi" ili "pored" refleks poslušnog pokoravanja volji dresera. Ovim se postiže da pas poslušno ide uz levu nogu dresera.

Na ovaj način, u procesu dresure dobija se stanje pri kome će uslovni zahtev "k-nozi" ili "pored", dejstvovati jače od prirodnog instinkta. Uslovni refleks na zahtev "k-nozi" ili "pored", ponekad se kod pojedinih psa stvara vrlo brzo, no to još uvek nije sve, jer imati naviku ne znači i poslušno je izvršiti. Ponekad je potrebno, u periodu stvaranja navike, pribeći oštrijim merama (jači trzaj povodnikom) da bi se dobila sigurnost. Ipak, pri upotrebi sile, uvek treba imati u vidu tip viših nervnih delatnosti psa, to jest njegov karakter. Sa primenom prinude, pas vrlo brzo i dobro stiče naviku zato što svaki odlazak od noge dresera u stranu (zaostajanje, istrčavanje), povlači za sobom kaznu - trzaj povodnikom.

U procesu dresure kod psa se stvaraju uslovni refleksi na intonaciju glasa. Ukoliko dreser pri svakom trzaju povodnika izriče zahtev "k-nozi" ili "pored" strogim tonom, a pri hodu psa uz nogu miluje i govori "bravo" ili mu daje hranu, to će usloviti da nakon izvesnog vremena on ovu reakciju daje i na zvučnu zahtev. Sam oštri zahtev bez trzaja povodnika, postaje za psa signal da sledi trzaj povodnika ukoliko on ne ide tačno uz nogu dresera. Ubuduće pas će poslušno ići uz nogu dresera na zahtev "k-nozi" ili "pored" bez trzaja povodnika. Dresura za stvaranje ove navike treba izvoditi u uslovima odnosno u prostoru, sa što mane mogućnosti za pojavu nadražaja koji skreću pažnju psa.

Tehnika stvaranja navike: Pas se uzima za kraj povodnika, koji se nalazi u levoj ruci dresera, blizu okovratnika. U pripremi, opremljen okovratnikom za zatezanje i kratkim povodnikom, pas se postavlja pord leve noge dresera. Dužina povodnika treba da je tolika da obezbeđuje izvođenje uticaja (trzaja), što znači da slobodni deo povodnika ne sme da bude ni prekratak ni predugačak. Pravilna je dužina slobodnog dela povodnika onolika kolika je širina ramena dresera ili koliko se zahvati rukama normalno spuštenim niz telo. Slobodni deo povodnika od leve ruke do okovratnika mora da bude toliki da pokretna karika okovratnika slobodno visi u blagom luku u odnosu na zamišljenu liniju okovratnik — leva ruka dresera.

Dreser treba da sastavi jagodice palca, kažiprsta, i srednjeg prsta leve ruke i na taj način obezbeđuje da povodnik klizi kroz polu sastavljenu šaku. Desni kraj povodnika treba da uhvati desnom rukom. Obe šake treba da budu okrenute prema zemlji, sa palčevima okrenutim jedan ka drugom, a preostali deo povodnika polazi od kažiprsta i palca stisnute desne šake prema levoj ruci.

Trzaj povodnika uvek se izvodi tako što se leva ruka malo pomeri niz povodnik (ka vratu psa) stisne se povodnik i sa obe ruke trgne se u desno, u momentu kada, u toku kretanja, leva noga padne na zemlju. Ukoliko bi trzaj bio izveden pod desnom nogom, pas bi bio privučen između nogu dresera, čime bi se promenio pravac kretanja. Izvođenjem trzaja na levu nogu, izbegava se i gaženje psa od strane dresera. Leva ruka treba da je opružena niz telo tako da povodnik pravilno klizi preko nje na ranije opisan način, čime se psom bolje upravlja.

Čujni znak (zahtev) za ovu radnju je – "k-nozi" ili "pored", On se izgovara kratko i oštro, istovremeno kad se izvodi uticajna radnja. U trenutku kada stopalo leve noge padne na tle, pas istovremeno čuje zahtev i oseti trzaj povodnika.

Izabravši pravac, dreser se kratkim koracima počinje kretati napred, pružajući mogućnost psu da ode u stranu ili istrči. Pas mora uvek veselo da prati dresera, i to sa leve strane, tako da prsa psa budu poravnata sa levim kolenom dresera Pas mora da prati dresera, bez obzira na brzinu i pravac kretanja i na to da li je na povodniku ili se kreće slobodno. Ukoliko pas istrčava, dreser posle oštre komande "k-nozi" ili "pored", levom rukom čini trzaj unazad, primoravajući psa da zauzme pravilan položaj uz nogu. Kad pas zauzme pravilan položaj, dreser levom rukom tapše psa po levoj plećci i govori: "bravo" i "k-nozi" ili "pored". U slučaju odvajanja psa u stranu, čini s takođe trzaj uz zahtev. Kada pas zaostaje, treba ustanoviti uzrok zaostajanja te, ukoliko je uzrok tome plašljivost, treba osloboditi psa putem igre da se slobodno kreće. Ako pas ispoljava tvrdoglavost, preporučuje se primena sile (oštar okovratnik). Da li je čvrst izgrađeni refleks na zahtev "k-nozi" ili "pored", ubediće se dreser na taj način što će, kad uhvati momenat da pas ide u stranu, napred ili nazad, izdati zahtev bez trzaja povodnika i, ukoliko se pas samo po zahtevu vraća i zauzima potreban položaj, znači da je usvojio ovu naviku. Pri otkazivanju izvršenja, ponavlja se zahtev oštrim tonom uz trzaj povodnika. Pošto pas navikne da prati dresera (pored leve noge) u određenom pravcu, nakon pređena dva do tri koraka, znači odmah u početku kretanja, ako je pas stalno iz levu dreserovu nogu, mora da usledi pohvala od strane dresera. Ona se izvodi na taj način što se psu veselim i otegnutim glaskom izgovaraju reči: "bravo" uz istovremeno tapšanje, otvorenim dlanom leve ruke, po levoj plećci psa. Ovo se izvodi na taj način, što se dreser telom malo pogne, desnom rukom uhvati povodnik na sredini dužine (pola širine ramena), i spusti ga iz leve ruke, kako bi se ista oslobodila za pohvaljivanje. Zatim se povodnik ponovo uzima u raniji položaj i nastavlja kretanje. Prilikom pohvaljivanja psa, brzina kretanja mora ostati nepromenjena.

U toku dalje dresure, hodanje uz nogu se dalje usavršava i učvršćuje. Ukoliko je ovo u početku vežbano samo u pravcu, kasnije se izvodi uz krivudanje sve dok se ova radnja u svim okolnostima ne izvršava poslušno i tačno. Kada je stvorena navika da pas ide uz nogu sa povodnikom, onda se prelazi na hodanje psa uz nogu bez povodnika, što predstavlja složeniju naviku. To se radi postepeno - dreser ide sa psom, pažljivo i neprimetno mu pušta povodnik na zemlju. To čini da pas ne dobije utisak potpune slobode kao što bi to bilo u slučaju da skinemo povodnik sa okovratnikom. U slučaju da pokuša bežati napred ili u stranu, moguće je vratiti ga na svoje mesto ako mu nagazimo povodnik. Mogućnost da se pređe na hodanje psa uz nogu bez povodnika, pruža se tek onda kad pas pravilno i dugo ide uz nogu dresera i ukoliko tačno izvršava zahtev "k-nozi" ili "pored" i ukoliko je stvoren čvrst uslovni refleks na rad sa povodnikom.

Ipak, treba povremeno ovu radnju obavljati sa povodnikom. U toku vremena povećava se količina i jačina spoljnih nadražaja. Pri pokušaju psa da na njih reaguje, ponovo sledi zahtev uz trzaj povodnika, čime se koči urođeni instinkt za slobodom. Potrebno je da se pas privikava na rad u stvarnim uslovima i ide dugo uz nogu dresera. U toku rada sa psom, treba mu davati da u zubima nosi aportivni predmet, u prekidu radnje treba zahtevati od psa da sedne uz nogu, što vodi usavršavanju navika.
U retkim slučajevima, kad se radi izrazito o tvrdoglavom psu, koji se na opisane načine nisu mogli odviknuti nepravilnog kretanja, treba primeniti poslednju i najdrastičniju meru koja će psa sigurno prisiliti da ide normalno uz dresera. Ta mera se sastoji u tome što sa psom treba krenuti u pravcu neke bandere, drveta ili sličnog predmeta. Pas misli da će ga dreser slediti i za njim preći sa leve strane bandere. Međutim, kada priđu banderi, dreser iznenada treba da skrene pola koraka u desno, a pas sam nastavlja kretanje levo od bandere. U ovom slučaju povodnik naglo zapne za banderu. U istom trenutku treba da usledi oštra zahtev — "k-nozi" ili "pored". Pas će istovremeno osetiti bol od udara o banderu što će na njega neprijatno delovati, te će u buduće sa većom pažnjom prati svoga dresera. Pri prvom pokušaju sigurno nećemo postići konačni cilj. Zato ovakav uticaj na psa moramo ponoviti. Međutim, kod ponavljanja ovakvih vežbi moramo obavezno menjati objekte (prvi put treba kretati ka banderi, drugi ka nekom stubu, zatim prema drvetu i slično), jer bi kretanje uvek u pravcu istog predmeta skrenulo psu pažnju na opasnost koju je ranije doživeo na tom mestu, pa bi se unapred pripremio da je izbegne.

Povremeno psa treba navikavati na kretanje između mnogo prolaznika (u gužvi), uvek zahtevajući da se pravilno kreće, uz levu nogu dresera.

Veoma je važno pravilno i blagovremeno otkloniti greške psa u kretanju. Ako ovo ne bi smo učinili, vučenje psa izazvalo bi zamaranje i dresera i psa.

U toku dresure kretanja pas najčešće pokazuje želju da njuška po tragovim i da obraća pažnju na spoljne uticaje. U početnoj fazi dresure pogrešno je sprečavati ga u ovome. Naprotiv, treba kao da nismo. ništa primetili preći preko toga. Tek kada pas dobro uvežba tehniku kretanja potrebno je u kritičnom momentu uticati na njega trzanjem povodnika prema sebi uz istovremeno oštro izgovaranje zahteva — "FUJ". Psa treba odvikavati da obraća pažnju na spoljne objekte, kao što su pojedine domaće životinje, vozila i slično. Međutim, njemu se nikako ne sme sprečavati želja za reagovanjem na uočene promene u svojoj okolini. Jer, urođena osobina je psa da lako uočava promene u okolini, pogotovu one koje su najčešće vezane za opasnost po njega.



:







Kretanje psa pored sa okretanje na desno sa i bez povodnika

Ova vežba vrši se pod istim uticajem i zahtevom kao i za kretanje pravo. Kada dreser hoće da promeni pravac kretanja u desno, to treba da čini pod uglom od 90°, uz istovremeni trzaj povodnika i oštro izgovorenu zahtev — "k-nozi" ili "pored", Neophodno je da se okret uvek izvrši pod pravim uglom, od 90°, i to oštro, a ne u blagom polukružnotn oktetu.

Po izvršenom okretu iz pokreta, bez zastanka produžiti kretanje. Ukoliko je pas došao pored leve noge dresera, odmah mora da usledi pohvala. Promen pravca kretanja ne treba vršiti često, već preći 20 do 30 koraka, pa tek onda promeniti pravac kretanja. Ako bi smo ovu promenu vršili češće, pas bi se, dok dobro ne uvežba ovu radnju, zbunio uzastopnim zahtevma i uticajima. Međutim, pse koji vole u toku kretanja da zaostaju za dreserom, treba češće okretati na desno.

Kada posle dužeg vežbanja na zahtev pas uvek posluša, može se slobodno voditi bez povodnika i tako vršiti okrete. No, još uvek treba primenjivati zahtev i podražaj, koji se ogleda u tome što onaj koji vrši obučavanje dlanom leve ruke udara (tapša) sebe po levoj butini. Postepena, pošto pas još više napreduje u savlađivanju ove discipline, prelazimo na još tiše izgovaranje zahteva, dok je na kraju ne saopštavamo šapatom ili izražavam samo vidnim znakom, koji se izvodi na taj način što levu ruku odmaknemo za jedan pedalj od svoje butine pa je sa otvorenim dlanom opet brzo spustimo na butinu.

Okret na desno, može se vršiti i u mestu, to jest iz stava mirovanja. Najpre dreser izvrši pravilan okret na desno u mestu. To isto mora da učini i pas, na taj način što se okrene za dreserem, s njegove leve strane, i zaustavlja se pored dreserove leve noge. U početku, dok pas još ne zna druge radnje, ovo izvodi u stojećem stavu. Kasnije, kada nauči radnju "sedi", pri promeni pravca iz mesta, mora najpre da ustane, izvrši okret i ponovo zauzme sedeći stav sa leve strane dresera. Važno je da pas uvek bude tačno pored leve noge dresera i da mu telo bude paralelno sa telom dresera – u pravcu njegovog pogleda.

Koso držanje tela psa (levo ili desno od pravca u kome je okrenut dreser) treba ispraviti. Ispravljanje se vrši na taj način što dreser desnim dlanom drži psa za prsa, kako bi mu ostao pored leve noge, dok levom popravlja pravac tela i pogleda. Istovremeno sa ovim uticajima rukama, oštro i glasno izgovara zahtev – "popravi se".

Ne treba prelaziti na sledeće vežbe dok pas dobro ne uvežba ovu radnju, jer će se u protivnom kod njega stvoriti zbrka, a time se otežava savlađivanje ostalih vežbi.

Kretanje psa pored sa okretanje na levo sa i bez povodnika

Okretanje psa na levo izvodi se tako što dreser levom rukom stisne povodnik i malo ga povuče ka unazad, da bi usporio kretanje psa, a za to vreme oslanjajući se prstima leve noge na tlo podiže petu, savija koleno (kao da hoće da čučne) i zaokreće nogu u levo. Istovremeno se i gornji deo tela dresera spušta malo pognuto napred, nešto niže prema levom kolenu, dodirujući kolenom desnu plećku ili grudni koš psa, čime se pas podstiče na promenu pravca kretanja. Tom prilikom dreser zahteva psu – "k-nozi" ili "pored". Zahtev se izgovara u momentu kada stopalo desne noge dresera padne na zemlju, neposredno pre zaokretanja u levo. Kod okreta na levo manje se vrši uticaj povodnikom, jer ga zamenjuje uticaj kolenom leve noge dresera. Ova radnja se izvodi u pokretu i bez ikakvog zadržavanja.

Pošto je učinjen okret odmah se produžuje kretanje u željenom pravcu. Čim pas dođe uz levu dreserovu nogu, treba ga pohvaliti. Ukoliko pas ne dođe blagovremeno i pravilro uz levu dreserovu nogu, treba pnovo izvesti trzaj povodnikom uz istovremeno oštro izgovorenu zahtev – "k-nozi" ili "pored".

Pri okretanju pas ne sme da primeti nikakve pripreme dresera, već radnje treba da budu izvedene iznenadno i povezano sa odgovarajućim uticajima.

Kada pas, u toku kretanja pravo i pri okretanju na desno i na levo, ide pravilno uz nogu, može se pustiti da se kreće slobodno, bez uticajnih rad¬nji. Ukoliko se primeti da se počinje udaljavati, tre¬ba ga opet vratiti na povpdnik i primeniti kompletne uticajne radnje, kako bi ponovo išao pravilno uz levu nogu dresera.

Ako pas, često ide ispred dresera, u cilju privikavanja da se kreće na propisanom ravnanju pored dreserove leve noge, treba ga češće okretati na levo kako bi osetio uticaj levog kolena dresera i neprijatnost kao posledicu svog nepravilnog kretanja. Ako pas zastaje, češće vršiti, okret na desno, kako je objašnjeno.

Okretanje na levo krug pri vođenju psa pravo

Kod okretajna sa psom na levo krug, dreser desnom rukom u desno vršimo trzaj povodnika i istovremeno izgovara zahtev – "k-nozi" ili "pored". Zahtev se poklapa sa padom stopala desne noge na tle. Dreser se toga momenta okreće psu, povodnik povlači desnom rukom iza svojih leđa i prebacuje ga u levu ruku (tačno iza leđa), nastavljajući okret, držeći povodnik u levu ruku vraća ruke ispred kad izvrši potpuno okretanje na levo krug, desnom rukom iz leve uzima povodnik, dok levom obrazuje ranije opisanu alku Tako dreser dolazi u položaj da su opet obe ruke napred, a pas je zaokrenuo iza leđa dresera i došao ponovo pored njegove leve noge.

Po izvršenom okretanju, bez zastajkivanja, produžava kretanje u određeno pravcu, a čim pas dođe pored dreserove leve noge on ga pohvaljuje Prilikom prebacivanja povodnika iz desne u levu ruku treba paziti da se on uvek uhvati sa gornje strane i da se ne obavija oko pristi desne ruke.

Prilikom okretanja na levo krug sa psom bez povodnika, radnja se izvodi isto kao i s njim, s razlikom što mesto trzaja povodnikom, desnom rukom se zamahuje, što je vidni znak za obilaženje psa, a levom rukom dreser se udari po svojoj levoj butini, Ne sme se dozvoliti da pas ne zaobilazi već da „preseče“ put ispred dresera. Ovo bi bila nedisciplina psa koja, ako od nje ne odvikne, može preći u samovoljnu naviku. Takođe se ne sme dozvoliti psu da više puta zaobilazi oko dresera. Ukoliko pas odjednom ne izvrši radnju pravilno, treba ga pomoću povodnika odmah ispraviti uz odgovarajuće uticaje, kako je ranije objašnjeno.

Na kraju treba istaći, da se ove tri radnje (okret na desno, na levo i na levo krug), sem u kretanju, mogu izvesti i u mestu. Razlika je u tome što dreser i pas vrše okret u mestu bez nastavka kretanja. Uticajne radnje i mesto psa, u odnosu na dresera, isti su kao i kod okretanja u kretanju.

Izvođenje radnje na zahtev – "sedi"

Obučen pas mora uvek, kada njegov dreser stoji da pravilno sedi sa njegove leve strane i to tako da su mu grudi poravnate sa kolenima dresera, a telo paralelno s pravcem u kome je dreser okrenut. Izuzetak je kad se od psa zahteva da dođe sa odstojanja kod dresera, tada pas, uglavnom, treba da sedne ispred dresera, a zatim za zahtev "k-nozi" da obiđe dresera sa desne strane – iza leđa – i da dođe pored leve dreserove noge i tu sede.

Pas mora takođe da zauzme sedeći stav za vreme kraćeg odmora i zastanaka u toku kretanja, po prilasku dresera kad ga ovaj pozove i u svim drugim prilikama kad mu priđe. Sedeći položaj predstavlja osnovu za izvođenje svih ostalih vežbi. Postoji više metoda obuke da pas pravilno zauzme sedeći stav i sve su dobre onoliko koliko se pas prilagodi njima:

1. Privikavanjem mladih pasa u fazi preddresure da, posle igre u vreme pohvaljivanja ili u vreme dok mu se daje hrana iz ruke, sedne pored dresera, u koji položaj ga dreser lagano, bez većeg uticaja dovodi. Tom prilikom mu daje hranu držeći je neposredno iznad prednjeg dela glave koju pas uzdiže i istovremeno uz blagi uticaj dresera seda. U ovom položaju pas se zadržava pohvaljivanjem tako što se jednom rukom češka po vratu do ispod vilice i zadržava mu se glava blago izdignuta, a drugom rukom se vrši milovanje od vrata preko leđa ka sapima, čime se psu blagom metodom onemogućava da ustane.

2. U toku kretanja pored na povodniku dreser se naglo zaustavi i izdaje kratko zahtev „sedi“. Istovremeno snažno pritiska rukom sapi psa i tako postiže željeni položaj. Potrebno je u početku da pas ostane u sedećem položaju 1–2 minuta, a kasnije se vreme može postepeno produžavati. Kroz nekoliko dana i ponavljanja te vežbe, treba postići da pas ostane u sedećem položaju sve dok se ne izda drugo naređenje.

3. Iz kretanja psa pored na povodniku koji u isto vreme služi kao okovratni kaiš. Potezanjem povodnika prema gore dolazi do stezanja vrata psa dok se drugom rukom pritiskaju sapi psa i zahteva „sedi“.

Primenom nekog od načina, moguće je obučiti psa da pravilno zauzme sedeći stav i da ga ne menja bez novog zahteve. Premda se ne odobravaju grubosti u radu sa psom, ima slučajeva kada treba primeniti kaznu, lakši udar po sapima, ali tačno u trenutku kada pas napravi grešku. Nikada ne treba psa kažnjavati zbog sitnica već samo onda kada to stvarno zasluži.

Ova navika treba da bude takva da pas, na prvi zahtev dresera, poslušno zauzme sedeći stav. Za stvaranje uslovnog refleksa kod psa na zahtev "sedi" potrebno je povezati momenat sedenja sa uslovnim signalom - zahtevom „sedi“, koji dreser primenjuje kao uslovni nadražaj.

Često se preporučuje da se ova navika stvara bez prinude, samo pomoću hrane. Ovaj način se ne isključuje, uz napomenu da navikavanje psa bez prinude zahteva više vremena i ponekad je nemoguće postići potpunu poslušnost u izvršavanju. Preporučiv je oprobani način dresure sa primenom bezuslovnog nadražaja – manje prinude. To su zatezanje povodnika i pritisak ruke na sapi. Tehnika stvaranja navike je:

Pas se nalazi na kratkom povodniku sa leve strane, dreser načini poluokret na levo i desnom rukom na kratko prima povodnik dok levom rukom pritiška na sapi psa, pri čemu izgovara zahtev „sedi“ i pritiskom na sapi natera psa da zauzme sedeći stav. Jednovremeno sa tim ispravlja psa i pušta ga da se namesti. Često se dešava da u početku dresure, pas pokušava da se suprotstavi zauzimanju sedećeg položaja. Da bi se to sprečilo, dreser levom rukom drži povodnik i zadržava ga u sedećem položaju.

Rezultat dejstva povodnika i pritiska na sapi psa je njegovo zadržavanje u potrebnom položaju sedenja posle čega ga dreser pohvaljuje. Pri pokušaju ustajanja, ponovo se izdaje zahtev "sedi" uz jaki pritisak na sapi. U to vreme, svako pravilno sedanje, ponovo se potkrepljuje pohvalom.

Zahtev "sedi" izdaje se svaki put pre pritiska levom rukom na sapi psa i dejstva povodnika. Zahtev se ponavlja nekoliko puta i pri samom sedanju, zavisno od ponašanja psa. Nakon što pas zauzme sedeći položaj, ruka se spušta niz telo. Neophodno je da gestovi budu jasni, razgovetni i istovetni. Samo pod tim uslovima, može se očekivati i tražiti od psa, brzo i poslušno ispunjavanje navike.

Stvaranje refleksa II reda, postiže se putem višekratnog sjedinjavanja gesta na zahtev "sedi" i potkrepljivanjem pohvalom pri sedanju.

U slučajevima kada pas otkazuje da ispunjava radnju na izdati gest, potrebno ga je ponavljati zajedno sa zvučnom zahtevom a ako je potrebno, koriste se i bezuslovni nadražaji - pritisak na sapi psa.

Za vreme dresure često se dešava da pas iskrivi sapi na sedanju. U tim slučajevima, potrebno je uvek popraviti položaj tela psa i svaki put za pravilno sedanje, potrebno je psa pohvaliti. Kada pas savlada ovu sedenje pored leve dreserove noge, prelazi se na vežbu – somostalno sedenje psa od kojega se dreser udaljuje. Dreser napušta psa i istovremeno izgovara zahtev – "sedi". To za psa znači da i dalje mora ostati u sedećem stavu na istom mestu. Dreser najpre staje jedan korak ispred psa i lagano hoda levo i desno od njega. Ako vidi da pas mirno sedi, može povodnik iz desne preuzeti u levu ruku i otpočeti da kruži oko psa, pri čemu treba blagim i otegnutim glasom da izgovara zahtev — "S-e-e-e-d-i-i“. Treba da napravi vidnu razliku između oštrog zahteva "sedi", koja se izdaje kad pas treba naglo da sedne. U ovom slučaju, čujni znak treba da deluje umirujuće.

Istovremeno sa ovako blago izgovorenom kamandom primenjuje se vidni znak za stav "sedi", koji se izvodi na taj način, što dreser desnu ruku, sa otvorenim dlanom - okrenutim prema tlu usmerava u pravcu psa pod uglom od 45 stepeni ispred svoje desne noge. Ako bi pas pokušao da ustane sa mesta, treba odmah desnom rukom prihvatiti povodnik i izvršiti ranije opisani uticaj. U ovom slučaju zahteva i uticaj rukom i povodnikom moraju biti oštriji nego u ranijoj fazi dresure. Pas iz ovoga mora da shvati da se zbog njegovog postupka preduzimaju oštrije mere.

Ako pas napusti mesto ili se okrene u drugom pravcu, odmah ga bezuslovno vratiti na staro mesto, odnosno okrenuti ga u prvobitnom pravcu uz pojačani uticaj i oštriju zahtev. Kada se pas nakon nekoliko vežbi smiri, dreser može da se od njega odmakne ali mu je licem okrenut. Tada naizmenično diže i spušta levu i desnu nogu iznad glave psa, uz umiljato izgovaranje zahteva — „S-e-e-e-d-i-i-i“. Zatim može psa da prekoračuje. Ove se vežbe rade u cilju navikavanja psa na ovu disciplinu. Kada pas na ovakve spoljne uticaje pravilno i mirno sedi, treba ga pohvaliti. Kada dreser hoće da se udalji od psa, sa mesta na kome je stajao prilikom izvođenja prethodne radnje. Najpre obavezno mora da se vrati psu, stane psu sa desne strane (da mu pas bude pored leve noge) i pohvali ga levom rukom. Ako pas sedi ispred dresera, onda prebacuje povodnik iz desne u levu ruku, pa onda potapša psa desnom rukom po levoj plećci i tek se onda udaljuje.

Dešava se da poneki pas hoće da legne ili se digne iz sedećeg stava. U ovom slučaju može se uspešno intervenisati kada dreser stoji ispred psa na jedan korak, pa tada desnom rukom trgne povodnik u visinu svoga desnog ramena, tako da karika okovratnika, potezom povodnika, udari psa po donjo vilici. Tom prilikom istovremeno sledi zahtev — "sedi"

TEORIJA I.P.PAVLOVA O REFLEKSIMA

Naučno
objasniti i shvatiti ponašanje psa, mogućno je samo na osnovu teorije I.P. Pavlova o višoj nervnoj aktivnosti životinja.
Viša nervna aktivnost je rad hemisfera velikog mozga na uspostavljanju veze između
organizma i spoljne sredine. Ova se veza ostvaruje pomoću refleksa. Refleksi pasa mogu biti bezuslovni i uslovni.
Bezuslovni refleksi su urođeni refleksi i prenose se na potomstvo. Štene kada se ošteni
još ne može jesti žitku hranu, brzo se kretati, videti predmete koji ga okružuju, no i pored toga, ovo bespomoćno biće zna kako da se ponaša da bi sačuvalo svoj život. U stvari, ove se radnje kod šteneta odigravaju bez učešća njegove volje, a pod uticajem aktivnosti njegovog nervnog sistema. Dokazano je da štene ne može samo sebe održati. Stvar je u tome što se kod životinja odmah nakon rođenja, stvara u mozgu veza među ćelijama te kao rezultat izazvanog osećaja gladi psa, dolazi određeno ponašanje.
Toplota ženke, mekoća njenog tela, isturenost bradavica na sisama, deluju na štene kao nadražaji koji izazivaju strogo određenu reakciju. Štene puzi do kuje, dodiruje njen stomak i hvata sisu. Posle toga dolazi do vrlo složenih pokreta sisanja, pri kojima učestvuju mnogi mišići. Sitost posle sisanja izaziva stanje mirovanja šteneta. Ovim se objašnjava što prvih dana života, štene spava kad ne sisa. Pri hladnijem vremenu, štene traži toplija mesta. Osećaj bola izaziva trzaj itd. Sve urođene reakcije, nazivaju se bezuslovnim refleksima a nadražaji koji izazivaju ove reflekse nazivaju se bezuslovnim nadražajima. Bezuslovni refleksi, pored ovih koji se javljaju odmah po rođenju psa, mogu se stvoriti i u toku života. Neki refleksi su rezultat onih nervnih veza koje sazrevaju u određenom dobu starosti psa. Tako na primer: polni refleksi se pojavljuju u 7.-8. mesecu života. Ovo uslovljava da kuja sa kojom se je ranije pas igrao, počinje da izaziva kod
njega polni nagon. Refleksi materinskog ponašanja dolaze odmah posle štenjenja. Štenad nadražuju ceo sistem materinskih refleksa. Miris divljači navodi lovačko štene uzrasta 5-6 meseci da ide po tragu zveri i ptica. Reakcija koja se stvara na račun bezuslovnog refleksa, urođena je i naziva se INSTINKT-om.

BEZUSLOVNI REFLEKSI (urođeni su i nasledni)

Kod psa razlikujemo sledeće bezuslovne reflekse:

1.Prosti refleksi (primer: trzaj noge na ubod...)
2.Refleksi položaja (primer: samostalno ležanje, sedenje...)
3.Složeni refleksi (INSTINKTI):
a) Aktivni
-za orijentaciju
b) Pasivni
-za ishranu
-za odbranu
-polni

Pre svega, u ponašanju psa jasno razlikujemo grupu tzv. orjentirnih refleksa. Zatim grupu refleksa ishrane (gde spadaju sve reakcije koje se čine za nabavljanje-otimanje hrane). Veće značenje ima grupa refleksa koja se može karakterisati najrazličitijim formama odbrambenih dejstava. Grupa refleksa koji se čine u cilju razmnožavanja i odgajivanja potomstva - nazivaju se polni i materinski refleksi. Svako ponašanje psa sastoji se iz elemenata koji se mogu odnositi na jednu od pomenutih grupa refleksa. Kratko ćemo okarakterisati svaku od njih:
Grupa refleksa za orjentaciju kod psa ispoljava se mirisanjem (njušenjem) predmeta,
prisluškivanjem itd. Sve ove reflekse, Pavlov je nazvao još i istražnim ili refleksima radoznalosti. Refleksi radoznalosti javljaju se kod psa u svim slučajevima kada na njega deluju novi nadražaji. Oni uvek prethode drugim refleksima. Ako posle orjentacionog nadražaja usledi odbrambeni, pas počinje bežati ili napadati. Znači, orjentacioni refleks se pojavi, odmah iščezne i na njegovo mesto dođe drugi refleks.
Refleksi ishrane se javljaju pri stanju gladi kod psa. Na osnovu bezuslovnih refleksa
ishrane, dolazi do uzimanja hrane i njene prethodne obrade (kidanje hrane, lomljenje kostiju...), zatim akt gutanja hrane (refleks gutanja, lučenja pljuvačke...). Većina refleksnih pokreta psa prethodi uzimanju hrane i neposredno su upravljeni prema hrani kojoj pas teži (pas prati čoveka u čijim se rukama nalazi hrana, pritrčava njemu, skače prema hrani...).
U grupu odbrambenih refleksa psa, ubrajaju se vidovi njegovog udaljavanja od raznih opasnosti koje mu prete. Ovi refleksi imaju za cilj očuvanje života psa. Kao i refleksi ishrane, oni imaju važnu ulogu u životu. Prema ponašanju psa, možemo razlikovati dve vrste odbrambenih reakcja: PASIVNI i AKTIVNI odbrambeni refleksi.
U pasivne odbrambene reflekse psa ubrajaju se vidovi njegovog udaljavanja od nepoželjnih nadražaja. U jednom slučaju će to biti bežanje, u drugom pomicanje u
kraj a u trećem skrivanje. U kojoj od navedenih formi će se refleks ispoljiti, zavisi od spoljašnjih uslova i od karaktera odnosa sa čovekom. Na primer: ukoliko se nalazi u polju, pas će pri pokušaju da se prema njemu primeni zastrašujući nadražaj, pobeći od čoveka - dresera. U drugim okolnostima - na lancu, on će nastojati da na svaki način izbegne udarac. Pojedini psi u ovim slučajevima legnu i pužu u noge čoveku - dreseru.
U aktivne odbrambene reflekse spadaju različite forme napada. Na primer: pri pokušaju i napadu markiranta i to u uslovima kada pas može izbeći i umaći ovim ugrožavajućim nadražajima. Često aktivni odbrambeni refleksi proističu jedan iz drugoga. U odnosu na vlasnika, ovi se refleksi mogu pojaviti samo kod pasa koji su nepravilno vaspitani, odnosno kod kojih slični pokušaji nisu prekinuti u periodu njihovog formiranja.
Određeno značenje u životu psa imaju njeni polni i roditeljski refleksi. U osnovi
to su pretežno bezuslovne forme reakcija koje imaju periodičan karakter i ispoljavaju se kao odgovor na unutrašnje nadražaje. U mozgu pasa postoje specijalne ćelije koje su prijemčive za promene koje nastaju u organizmu u vezi sa sazrevanjem polnih organa, bremenitosti, štenjenjem itd. Njihovo draženje kao i draženje oblasti mozga koje su u vezi sa njima, dovodi do pojeve odgovarajućih načina reakcija. U grupu roditeljskih refleksa spadaju refleksi koje čine u cilju traženja kuje, u njenom praćenju, jednom rečju, polni refleksi kod psa. Kod kuja ova grupa refleksa počinje refleksima pomoću kojih ona ostvaruje vezu - kontakt sa psom. Zatim dolaze refleksi traženja i obezbeđenja mesta štenjenja i refleksi porođaja. Za njima se kod kuje pojavljuju tzv. refleksi materinskog instinkta, gde spada lizanje štenadi, ishrana, zaštita i čuvanje, kao i refleksi obučavanja štenadi za samostalan život.
U dresuri psa, ovi se refleksi ne primaju i ne primenjuju. Naprotiv, ako su izraženi u velikoj meri, oni se nepovoljno odražavaju na dejstva koja su potrebna dreseru, jer obično svojim postojanjem koče sve ostale forme ponašanja.
Za ponašanje mnogih pasa karakteristično je preovladavanje jednih refleksa nad drugima. Ova se pojava može uočiti za vreme analize ponašanja životinja različitog porekla, što se može objasniti nasledstvom. Pod uticajem zahteva čoveka, koji su sistematski postavljeni pred ovu ili onu rasu, ukorenili su se pojedini refleksi kod tih rasa pasa i, u poređenju sa drugima, više razvili. Tako je ruski naučnik L.V. Krušinski dokazao naslednost (prenošenje osobina) dobro razvijene aktivne reakcije majke. Od 23
šteneta od roditelja kod kojih su preovladavali aktivni odbrambeni refleksi, 21 štene se takođe odlikovalo jako izraženim agresivnim refleksima.
Preovladavanje jednih refleksa nad drugima objašnjava se i obukom. U ogledima Pavlova jedni su psi držani i odrasli u uslovima zatvorenog držanja a drugi slobodnog, što je uslovilo da su se jako razvijali u svom ponašanju i razlikovali jedni od drugih u istom. Kod prvih su preovladavali pasivno odbrambeni refleksi, koji se mogu održavati čitavog života, dok su se kod druge grupe ovakvi refleksi pojavljivali retko. Drugi je primer postepenog razvoja pojedinih reakcija, koje se javljaju u onom slučaju gde se zbog čestog iskorišćavanja psa za određene, recimo, polne odnose, dovodi do preovladavanja kod njega polnih reakcija.
Uloga faktora vaspitanja u formiranju karaktera može se lepo videti u ponašanju pasa koji su u bliskom kontaktu sa ljudima. Ovi psi su najčešće uhranjeni i razmaženi i pre svega daju reflekse koji se izražavaju u težnji za kontaktom sa vlasnikom.
Preovladavanje pojedinih refleksa može biti i privremena pojava. Kod gladnog psa po pravilu će preovladavati refleksi ishrane. Sastav krvi gladnoga psa karakteriše se određenim hemijskim reakcijama, koje nadražajno deluju na nervne centre u mozgu. U krvi sitog psa nalaze se materije koje koče njihovu aktivnost. Sa ovoga stanovišta je jasno zašto je potrebno da pri dresuri pasa sa konstantnom i kontrastnom metodom i metodom kod koje dejstva psa podstičemo hranom, PAS TREBA DA BUDE GLADAN. U tom slučaju psi pokazuju daleko veću zainteresovanost za hranu pa je i uspeh u radu veći. Preovladavanje polnih refleksa takođe se povremeno pojavljuje, zavisno od stanja.
[/size]

:







USLOVNI REFLEKSI

Uslovni
refleksi su oni koje pas stiče u toku života, pomoću iskustva, probe
ili dresure. Ponašanje psa se formira u osnovi na račun uslovnih
refleksa, zato što se oni stiču. Štene u prvo vreme dok ne ojača,
održava svoj život na osnovu bezuslovnih refleksa, a kasnije se javlja
čitav niz individualnih reakcija koje ga osposobljavaju za život. Štene
od mesec dana već ide za čovekom koji mu daje hranu, dolazi na poziv,
ne vrši nuždu u sobi, reaguje na reči "ne diraj" itd. Odrastao pas
pomoću, često vrlo složenog ponašanja, nabavlja sebi hranu i ostalo što
mu je potrebno za opstanak. Sva ova dejstva kod psa su stvorena i
rezultat su njenoga sukoba sa uslovima spoljne sredine, tj. rezultat su
iskustva - pokušaja.
Uslovni refleksi se stvaraju na osnovu bezuslovnih. Da bi se stvorio refleks, treba dati
signal-komandu,
posle čega treba stvoriti, izazvati bilo koji bezuslovni refleks, dati
psu hranu ili delovati nekim drugim bezuslovnim nadražajem. Ponekad
treba da dreser neko dejstvo izaziva i učvršćuje samo pomoću jednog te
istog bezuslovnog nadražaja, na primer: pritisak mamljenja hranom.
Na
primer: ako dreser želi da pomoću zvučne komande postigne da pas koji
se kreće sedne (bezuslovni refleks, refleks položaja) onda on mora
držati psa za povodnik blizu okovratnika uz istovremeno potiskivanje
rukom na sapi psa. Ovaj pritisak izaziva bezuslovni nadražaj, koji kod
psa dovodi do odgovarajuće zaštitne reakcije - refleks sedenja pomoću
koga pas oslobađa sebe od pritiska ruke dresera. Posle nekoliko
uzastopno ponovljenih ovakvih nadražaja - dejstva uz zvučnu komandu
"sedi", koja mora da se da malo pre dejstva dreserove ruke, pas počinje
da izvršava radnju - sedenje samo na komandu "sedi" i na taj način
izbegava pritisak na sapi. Na ovaj način pomoću bezuslovnog i uslovnog
nadražaja, kod psa se stvara uslovni refleks na komandu. Za bolje
usvajanje - učvršćenje odnosnog refleksa, nakon sedanja potrebno je
dati psu hranu što igra ulogu bezuslovnog učvršćujućeg nadražaja.
Sva
dejstva koja se kod psa postižu dresurom, izazvana su uslovnim
refleksima. Uslovno refleksne veze se javljaju kao privremene veze, one
se brzo uspostavljaju ali mogu i brzo iščeznuti ili se zameniti
drugima. Pokušajte dva-tri puta odgurnuti štene kada ono prilazi k vama
i ono će prestati to da radi. Ako pri pozivu psa na komandu "ovamo" ne
otkrepljujemo njegov dolazak sa hranom i milovanjem, pas će postepeno
prestati da izvršava vaše naređenje.
Sposobnost
privremenih veza, koje leže u osnovu uslovnih refleksa, da se lako
stvaraju, iščezavaju i zamenjuju, ima veliko značenje za prilagođavanje
psa uslovima spoljne sredine. Sve se u njihovoj okolini na ovaj ili
onaj način menja: iščezavaju navike, pojavljuju se novi ljudi,
predmeti, životinje, menjaju se potrebe pasa. I pri svim ovim promenama
pas se prilagođava novim uslovima. Kako se vrše promene u sredini, tako
se stvaraju i novi refleksi koji su korisni psu u novim uslovima.
Uslovni
refleksi se mogu jako razlikovati jedni od drugih. Pre svega, treba
razlikovati prirodne i veštačke uslovne reflekse. Prirodni uslovni
refleksi su oni koji se stvaraju na osnovu bezuslovnog nadražaja. Na
primer: kada pas oseti miris hrane ili je ugleda. Ako hrana dođe u usnu
šupljinu psa onda deluje kao bezuslovni nadražaj, tj. izaziva pojavu
bezuslovnog refleksa ishrane (lučenje pljuvačke itd.) tako da će
kasnije i na vid i miris hrane kod psa doći do pojave prirodnog
uslovnog refleksa (lučenje pljuvačke). Znači da miris mesa ili mleka,
kao i pogled na njih, kod psa deluje kao prirodni uslovni nadražaj.
Kako pokazuju ogledi, štene koje nikada nije dobijalo neku hranu, neće reagovati na ovakve nadražaje refleksima ishrane.
Prirodni
uslovni refleksi, javljaju se kod pasa vrlo brzo, često puta već nakon
2-3 ponavljanja. Njihovo brzo stvaranje, tj. nakon par ponavljanja,
govori za to da su oni po svojim osobinama (prirodni uslovni refleksi)
vrlo bliski bezuslovnim refleksima.
Za
dresuru pasa prirodni uslovni refleksi imaju veliko značenje. Ispočetka
pas prilazi čoveku kada mu on pokazuje hranu, koja deluje iako je
udaljena, kao prirodni nadražaj i dovodi do reakcije psa odnosno
njegovog prilaženja. Predmet za aport koji dreser pokreće ispred nosa
psa, deluje kao prirodni nadražaj za refleks hvatanja. Zahvaljujući
tome, pas kroz dresuru počinje da shvata predmet za aport. Čovek koji
beži, predstavlja prirodni nadražaj za čitav sistem refleksa praćenja;
gonjenja. Dva do tri puta ponovljen trzaj povodnika dovodi do toga da pas shvati da se mora pomeriti.

USLOVNI REFLEKSI - stiču se u toku života i pri dresuri

1.Pozitivni uslovni refleksi zasnovani na procesu podsticanja. Primer: dolaženje dreseru uz savlađivanje prepreka.
2.Negativni uslovni refleksi zasnovani na procesu kočenja. Primer: zabrana - uzdržavanje od različitih dejstava.
3.Prirodni uslovni refleksi. Stvaraju se na osnovu različitih dejstava bezuslovnih nadražaja. Primer: miris i vid hrane.
4.Veštački uslovni refleksi. Stvaraju se na određene nadražaje, potpomognuti bezuslovnim refleksima ishrane i odbrane.

USLOVNI REFLEKSI I-oga REDA zasnovani na bezuslovnim refleksima

1.Nadjačavajući uslovni refleks bez nadražaja,
2.Zaostajući uslovni refleks bez nadražaja,
3.Pridružujući uslovni refleks bez nadražaja.

USLOVNI REFLEKSI II-oga REDA zasnovani na uslovnim refleksima I-oga reda

USLOVNI REFLEKS I REDA

a) Bezuslovni nadražaj,
b) Uslovni nadražaj I reda - KOMANDA,
c) Uslovni nadražaj II reda - GEST.

USLOVNI REFLEKS II REDA

Ukoliko
se kod životinja (kako je to dokazao Pavlov) u nizu generacija
formiraju samo jedni te isti uslovni refleksi, to uslovljava da se veza
u mozgu brzo uspostavlja i postaje prirodna. Kroz duži period vremena,
dolazi da nekada uslovni refleksi postaju bezuslovni. Potvrdu ove
teorije nalazimo u nekoj specijalizaciji pasa. Čovek je dresirao
jednoga psa da mu pomaže u lovu, drugoga da vozi saonice, trećega za
čuvanje stada-naselja, a kao rezultat toga je da razne rase pasa lako
podležu samo određenoj dresuri. Određena rasa pasa brzo se dresira za
čuvanje kuće-dvorišta ali od njih ne možemo dobiti dobrog lovačkog psa.
Štene lovačkih pasa već nakon male podrške ide po tragu. Nasledno, pas
za vuču brzo se navikne na nošenje amova i poslušnost goniču.
Veštački uslovni refleksi su oni koji se stvaraju na određene nadražaje koji nisu u neposrednoj vezi sa bezuslovnim nadražajima.
Tako na primer: zvuk zvona (komanda) nema nikakve neposredne veze sa nadražajem
ishrane
ili sa refleksom položaja - sedi ili stoj. Oni prirodno ne izazivaju
kod psa zauzimanje sedećeg položaja ili ležećeg položaja. Za stvaranje
veštačkog uslovnog refleksa, svaki nadražaj za psa treba da se proprati
dejstvom određenog bezuslovnog nadražaja, na primer: hranom. Zavisno od
toga koji ćemo bezuslovni nadražaj koristiti (hrana ili pritisak, zvono
ili komanda), uslovni nadražaj dobija različito značenje. Ako se
potkrepljuje hranom, komanda će postati uslovni nadražaj ishrane. Pas
na komandu "ovamo" prilazi dreseru da bi dobio hranu. Ako se komanda
proprati (potkrepi) sa mehaničkim nadražajem, dolazi do zaštitnog
odbrambenog refleksa i pas počinje da izvršava radnju posle komande
"ne" ukoliko je ranije ova komanda praćena jakim trzajem povodnika
(bezuslovnim nadražajem). U procesu dresure kod pasa se na osnovu
prirodnih bezuslovnih refleksa stvaraju veštački uslovni refleksi.
Potrebno je razlikovati uslovne reflekse različitog reda. Pri dresuri se iskorišćavaju
uslovni refleksi prvog i drugog reda.
Uslovni refleksi prvoga reda stvaraju se na osnovu bezuslovnih
refleksa, na primer: stvaranje uslovnog refleksa na zvučnu komandu
stvara se na osnovu hranidbenih i mehaničkih bezuslovnih refleksa. Dok
se uslovni refleksi II
reda stvaraju na osnovu uslovnog refleksa I
reda. Na primer: većina uslovnih refleksa na gest stvara se na osnovu
ranije stvorenih uslovnih refleksa po komandi. Radnje koje se stvaraju
i učvršćuju kod psa u procesu dresure jesu granične radnje i sastoje se
iz jednoga ili niza uslovnih refleksa međusobno povezanih.





Pas koji se dresira za čuvanje kuće – dvorišta treba da ima razvijenu agresivnost, da je ista kontrolisana i prilagođena uslovima prostora koji čuva. Kada je prostor koji se čuva ograđen tako da pas ne može preskočiti ogradu ili se provući kroz istu i da je taj prostor umereno veliki, dresiran pas može biti odvezan i dopušta mu se da čuva slobodan. U takvim uslovima pas može da s dresira do te granice da samo vlasnik psa može da se nađe na čuvanom prostoru. Pas koji je dresiran da čuva slobodno obično je vrlo agresivan i napada lica koja ulaze u dvorište bez pratnje vlasnika.

U dresuri pasa za čuvanje kuće – dvorišta mora se strogo kontrolisati agresivnost, jer ukoliko ista izmakne kontroli pas može da postane preagresivan, da nekontrolisano napada svako nepoznato lice koje ulazi u dvorište, pa i da nanese povrede opasne po život.

USLOVI


U vezi dresure psa da izvršava zahteve, dreser mora postepeno ulivati u njega saznanje o svakom čoveku izuzev njegovog vlasnika i njega samog da je njegov prirodni neprijatelj. On treba da ohrabri psa da bude oprezan na prisustvo svakog stranca i da na zahtev pokuša da ga napadne. Dreser nikad ne dopušta nikom da miluje psa koji je na dresuri. On mora znati da je on, pored vlasnika, jedini prijatelj koga pas mora prepoznati, on je jedini učitelj. Isto tako, dreser ne sme milovati nekog drugog psa u prisustvu psa kojeg dresira.



Pomoćnik je mamac za psa, njegov neprijatelj koji će uvek pokušavati da mu se suprotstavi, ali ne sme nikad da ga pobedi i uvek mora na kraju suprotstavljanja da bude poražen i da pobegne od psa. Markirant oštri psu agresivnost draženjem, izaziva ga i učvršćuje mu pouzdanje povlačeći se čim pas učini agresivni pokret prema njemu. On se približava psu krijući i uplašeno što psa drži, a kada pas učini i najmanji pokret prema njemu, on se još plašivije povlači. Njegovo držanje prema približavanju psa može biti različito prema temperamentu psa. Bitno je, međutim, da u svakom slučaju, u susretu između psa i markiranta, PAS MORA UVEK BITI POBEDNIK. Markirant je značajan u dresuri pasa koji treba da čuvaju isto kao dreser i njegov rad treba da bude brižno kontrolisan od strane dresera. Markirante treba često menjati, tako da se u dresuri jednog psa za čuvanje promeni najmanje pet markiranata i da nad svima pas bude dominantan. Dreser jednog psa može služiti kao markirant dreseru drugog psa, ali nikad ne može markirati psu kojeg dresira kao na primer bila bi greška da psa dresiraju samo neiskusan vlasnik i dreser koji ima ulogu markiranta.



Dresura se izvodi u dvorištu vlasnika psa ili na mestu za dresuru. Kako pas napreduje, dresura se radi na različita mesta.


Početna dresura izvodi se u toku dana. Kada je pas danju postao siguran, oprezan, razvije dosta dobru želju za napadanjem, ili pak da napada ako se to od njega zahteva, završna dresura se izvodi noću.


OPREMA


Za dresuru psa za čuvanje potrebna je sledeća oprema: široki kožni okovratnik, lanac za vezivanje psa, kožni povodnik kratki i kožni povodnik dugi.


Markirant treba da ima malu savitljivu šibu, da je odeven u zaštitno odelo i da nosi zaštitni rukav.


NAČIN DRESURE


Dresura pasa za čuvanje sastoji se od tri faze:



I - Ispitivanje, draženje i kontrola prirodne agresivnosti je faza u kojoj dreser stiče saznanja o prirodnoj agresivnosti psa, u kojoj markirant vrši draženje psa i u kojoj dreser određuje granicu do koje će se razviti agresivnost psa. Neki psi su prirodno agresivni i vrlo malo im je potrebno da postanu nadraženi, ali zato je vrlo bitno tu agresivnost držati pod kontrolom i pravilno je usmeriti.

II - Dresura psa da otkriva prisustvo ili približavanje stranaca. Pas mora naučiti da otkrije prisustvo ljudi odnosno njihovo približavanje. Poželjno je navići psa da na dugom povodniku, slobodno kreće u pravcu lica koje pokušava da kradom uđe u dvorište i da što jačim lavežom ga odvrati od pokušaja ulaska, a i da izrazi želju za napadanjem, pa i da napada.

III - Učenje psa da napada. Pas se dresira da napada na zahtev i zaustavlja svoj napad na zahtev. Zahtev za napad je "drži", a zahtev za puštanje ili zaustavljanje napada je "pusti". Na zahtev "drži", dreser popušta povodnik i pas napada. Na zahtev "pusti", pas se vraća svom dreseru koji tada zahteva "mesto", "stoj" i "čuvaj".

b) Dresura se nastavlja po sledećem:

- Dresura u razvijanju agresivnosti počinje vezivanjem psa, koji ima široki kožni okovratnik, lancem za vezivanje za kolac učvršćen u tlo ili zabetoniranu alku da bi se omogućilo kretanje psa u krug, a da se pri tom lanac ne zamota. Zatim na dreserov zahtev pas sedne pored dresera koji ga drži za alku okovratnika za koju je pričvršćen lanac za vezivanje.

- Dreser stavlja psa u opreznost zahtevom "čuvaj" govoreći zahtev tihim glasom, često šapatom. Zahtev "čuvaj" se upotrebljava samo za vreme rane dresure. To je znak za ps da mora biti spreman da otkrije nailazak nepoznatog lica. Zahtev treba da bude izostavljen kada pas nauči da, samim ostavljanjem u prostor koji je navikao da čuva, postaje oprezan i ne dozvoljava ulazak nepoznatim osobama u taj prostor.

- Markirant se pojavljuje, opremljen sa malom savitljivom šibim, odeven u zaštitno odelo i nosi na ruci zaštitni rukav. On se približava psu kradom i uplašeno, mameći ga, ne ostajući nasuprot njega licem, ne udara ga i ne čini ništa što bi psa uplašilo. Kada pas opazi markiranta, dreser ohrabruje psa rečima "drži" i pokazuje rukom u pravcu markiranta.

- Pas će odgovarati na ovaj postupak prema svojoj prirodnoj agresivnosti. Dreser, po uvidu u stepen prirodne agresivnosti, dresuru psa nastavljena prema sledećem:

1) Umereno agresivog psa je najlakše obučiti za čuvanje kuće - dvorišta. On laje ili reži čim primeti markiranta, ako je vezan trže se u pravcu markiranta, a ako ga dreser drži na povodnik zateže povodnik i pokušava da napada markiranta. Markirant malo draži psa i beži u neki zaklon. Čim pas odgovori ovakvim ponašanjem, dreser ga bodri i pohvaljuje. Kada je dreser ubeđen da je pas uzbuđen samo prema markirantu i da nema nameru da napada postepeno se povećava draženje i razvija kod psa želja za napadanjem, ukoliko je potrebno da se pas dresira da napada.

2) Veoma agresivan pas je spreman da ujede svakog koji mu se približi i nastavlja da laje i pošto se markirant skloni u zaklon. Da bi kontrolisao agresivnost psa dreser, pošto se markirant skloni, zahteva psu "ne", tržući povodnik dok se pas ne smiri. Ovde mora biti obazriv i ne sme psa pohvaljivati, a pogotovu ne pružati ruku u pravcu glave psa dok pas ne prekine lajanje i režanje. Kada je siguran da se pas dovoljno smirio, da više ne laje i reži nesumice dreser pohvaljuje psa tapšući ga levom rukom po levoj plećki. Ovaj postupak se ponavlja sve dok pas ne bude reagovao kod markirantovog pojavljivanja, a umirivao se na 1-2 minuta po pošto se markirant skloni u zaklon. Kada pas pokaže znakove upravljanja svoje agresivnosti prema markirantu, dreser ga pohvljuje i pokušava da mu pokaže da ovo njegovo neprijateljstvo mora biti upravljeno samo prema licu koje pokušava da uđe u čuvani prostor, a ostala lica koja prolaze pored navedenog prostora budno prati, ali na njih ne reaguje lavežom i pokušajem napada. Kod ovakvih pasa vrlo je bitno da se izdresiraju da vežbe poslušnosti rade do savršenstva, jer tako će se kroz njihovu poslušnost i agresivnost kontrolisati i usmeravati ka željenom cilju.

3) Slabo agresivan pas često uopšte ne reaguje na prisustvo markiranta. On može stajati i mahati repom, pokušavati da se igra ili često i da pobegne od markiranta. Najuspešnije je ovakve pse dresirati u paru sa drugim agresivnim psom. Kada pas počne da reži na markiranta, markirant odjednom počinje da beži, dobro je tada pustiti drugog (agresivnog) psa da juri markiranta i da pokuša da ga napadne. U dresuri ove vrste pasa, vrlo je važno za dresera da povećava svoje pohvale i hrabrenja kada pas pokaže najsitnije znakove agresivnosti a za markiranta da pokaže svoj lažni strah od psa. Ovaj postupak mora biti ponavljan sve dok se pseća hrabrost ne izgradi i on pokuša da napadne markiranta čim mu se približi. Agresivnost se uspešno razvija i u grupnom draženju pasa.Između nekolika agresivna pasa nalazi se pas koji je reagovao negativno u prvoj fazi dresure. Svi psi su postavljeni u red dovoljno daleko jedan od drugoga tako da se ne mogu između sebe potući. Svaki pas je na povodniku sa leve strane svog dresera. Po datim zahtevima "čuvaj", markirant se pojavljuje i približava se prema psima. Agresivni psi će odmah lajati - oni treba da budu izdašno pohvaljeni od svojih dresera.
Podstaknut od hrabrih pasa koji su pored plašljiv pas će postepeno počinjati da laje. Ako su podesno ohrabri od svog dresera, on će razumeti da ne treba da se plaši od markiranta i da će markirant pobeći čim on zalaje, zareži ili učini pokret prema njemu. Najveći uspeh kod razvijanja agresivnosti kod slabo agresivnog psa daje upravo ova vežba što dovodi do zaključka da plašljivi psi uče od agresivnih.

Kada se uspešno završi ovaj deo dresure (kontrolisano razvijanje agresivnosti psa) prelazi se na sledeću fazu – otkrivanje prisustva ili približavanje stranaca, a zatim se prelazi na napad i odbranu

Dresura psa u ringu:
Ovo se ne smije podcjeniti i nikada nije za vašeg psa rano. Najljepše je početi sa dva mjeseca starosti psa. Za psa to mora biti za svaku cjena igre koja je bogato nagrađivana.

Što to sudac hoće da vidi kod psa? Neki sudci jako gledaju na ponašanje psa u ringu, skladnost i lijepi odnos između vodiča i psa. I o tome može ovisiti ocjena koju će pas dobiti. Poželjno je da pas lijepo ide uz nogu (a može i malo iza) vodiča; bitno je da pas ne zastaje, ne nateže povodac i da ne skače.

Kada vam sudac kaže da "postavite psa", psa uvijek treba postaviti u profilu, dakle da ga sudac gleda iz profila. Početnici rade grešku tako što postave psa prednjim ili (u najgorem slučaju) stražnjim dijelom okrenutim prema sudcu.

Na izložbama u prirodi bitno je kod psa konstantno držati njegovu pozornost, jer ako počne njušiti po travi (naročito se to odnosi na mužjake) može nanjušiti nešto jako zanimljivo, npr. miris neke kujice i onda imate problema - teško ga je odvojiti od zemlje, što onda rezultira stalnim natezanjem i ružno izgleda, a i pas ispadne lošije tako zategnut i lošije se kreće. Svog psa sam naučila da stoji u stavu tako što bi mu pokazala hranu ili igračku. Dobro je psa naučiti da gleda na vaš džep (pri treningu iz njega vadite stalno nešto dobro) u ringu je poslije sasvim dovoljno gurnuti ruku u džep i sva pažnja psa je upućena na vas džep. Sudac pregleda psu leđa, opipa grudni koš. Pas mora mirno stajati i dati nepoznatom čoveku da ga pipa. Dobro je za to u parku pri šetnji kada vas neko zamoli da pomiluje psa, da dozvolite. Morate se odlučit hoćete li šampiona ili psa čuvara. Pas šampion mora dati da ga nepoznati ljudi diraju i maze, dobro je ako u tome uživa i maše repom. Sudac će mužjaku prekontrolirati oba testisa i to jakim stiskom. Morate psa naučiti da to trpi bez ikakve nervoze.

Suac će takodjer kontrolirat zubalo, i to da li je skarasto i da li pas ima sve zube. Dobra vježba za pokazivanje zubala je redovno čistiti zube, jer se pas navikne na manipulaciju sa njegovim ustima i kada mu sudac bude pregledavao zubalo njemu će to biti fino. Sav kućni trenig stalno bogato nagrađujte.

Psa nemojte hvatati ispod trbuha; mnogi će nakon toga zakratko savinuti leđa. Nemojte mu previše širiti stražnje noge, jer će to savinuti prednje, a stražnji će se dio tijela spustiti. Kad se od vas zatraži da prikažete stav, izaberite ravan teren, bez lišća ili smeća. Pas neće biti stabilan bude li izbjegavao predmete na tlu. Dobri izlagači postižu stav s malo truda. Najbolji način je postavljanje jedne ruke pod prsa, kako bi se podigao prednji dio tijela, a zatim se ruka povlači uz vrat zbog postavljanja glave u pravi položaj. Drugom rukom namjestite stražnje noge i rep, i to tako da izgleda kao da gladite psa. Psa s malim udubljenjem u leđima ("meka leđa") možete sa laganim dodirom ispod posljednjeg rebra potaknuti da za trenutak stegne trbušne mišiće. U krugu je to za njega poslije šala.


Premda se vi i vaš pas morate skladno kretati, čuvajte se oponašanja psećeg koraka dok trčite kraj njega. On bi nehotice mogao početi oponašati vas, što bi vodilo ukočenom kretanju. Ovisno o veličini psa, morat ćete brzo hodati ili trčati. Velikim pasminama kao što su njemački ovčari ili ruski hrtovi potrebni su vlasnici u dobroj kondiciji. Možda ćete se kretati u redu s drugim psima i izlagačima, pa ispred sebe osigurajte dovoljno prostora kako vi i pas ne biste morali skraćivati korak. Trenirajte na malom prostoru. Praksa je takva da su krugovi nekada maleni, pet sa pet metara, i vaš hrt na ovako malenom prostoru mora pokazati šta zna i kako ima lijep i dug korak. Vježbajte hod u smjeru kazaljke sata i suprotno tome, s obje strane psa. Nepažljivo hodanje izlagača česti je uzrok teškoća, pa na to valja paziti, posebno prilikom prikaza na natjecanju.

Prilikom ocjenjivanja, psa uvijek prati njegov izlagač i može se reći da dobro izlaganje počinje upravo izlagačem. Na pse se brzo prenose ljudska raspoloženja i strahovi; turoban vlasnik će ubrzo prenijeti svoje osjećaje na psa, pa će njihova zajednička predstava biti monotona i bez sjaja.


1.Kao Izlagač trebte biti pravilno odjeven, izložba je kulturni događaj tako da zaboravite na trenerku ili jeans. Boja vaše odjeće bi trebala istaknuti boju vašeg psa tako da uz tamnog psa oblačite svjetliju odjeću i tamiju odjeću uz svjetlog psa. Ako ste u tamnom i vaš pas je taman sudac teško može da vidi njegovu liniju leđa i ostalu konstrukciju.

2. Prema sudcu se uvjek ponašajte sa poštovanjem. Vi mu se uvjek obraćajte sa vi i pokažite mu da ga sada (u krugu) poštujete kao stručnjaka. Dogadjati ce vam se da sudja nije stručnjak za vašu pasminu i da jednostavno nema pojma. Ali on je sudac i vi poštovati i njega i njegove odluke.

3. Promatrajte ostale izlagače i profesionalne handlere i učite od njih. Vjerujte nije sramota neznati niti pitat druge. Sramota je glumiti "super" izlagača i neznati što radite.

4. U ringu ne smijete pričati sa drugim izlagačima (može se desiti da ne čujete suca što vam govori, a to će njega razljutiti/povrijediti), također se ne smije pričati sa prijateljima i ostalima u publici izvan ringa. U ringu važite samo vi, vaš pas i sudac. Ako vas netko u krugu ometa ignorirajte ga ili upozorite sudca. Naprimjer ako vam izlagač stavlja psa namjerno preblizu da uznemiri vašeg psa (dogadjat ce vam se svašta).

5. Kada na izložbu idete sa prijatelima, obratite pažnju i na njegovo ponašanje. Naprimjer "navijanje". Pazite da nekome za koga navijate ne pokvarite ocjenu. Podrška je ljepa i može se izraziti sa glasnim aplauzom kada ulazite u ring ili kada je rečeno vaše ime.

6. Među nama se kaže da vi na izložbi niste važni jer se ocjenjiva pas. Ali sudija je samo čovjek, nekome ste simpatični, nekome ne, a to se vidi na ocenjivanju. Ne buljite u sudca! Držite sudca na oku, pogledajte ga u lice ako vas je oslovio. Morate sudca oboriti s nogu svojim ponašanjem, samopouzdanjem i stručnosti. To sve pravi ukupan dojam. Svatko voli pobjednika - uključujući i sudce. Sudci će vam rijetko dodijeliti kandidaturu zato što vas žale. Suđenje je subjektivno i ako možete ući u ring šireći samopouzdanje i sigurnost, vi šaljete poruku da se najmanje jednoj osobi sviđa vaš pas, čak iako ste to samo vi. Teže je ne priznati pobjedu nekome ko očekuje da će osvojiti prvo mjesto, nego nekome ko već želi izaći iz ringa.

7. Povodnik se drži u lijevoj ruci. Ostatak povodnika ne smije visiti dok trčite, a dok je u stavu ne smije mu visiti iznad glave ili preko psa na strani na kojoj ga vidi sudac. Kod malih pasmina povodnik možete prebaciti oko vrata, a kod velkih pasa ga spretno omotajte oko ruke ili pokupite u šaku.

8. Hodanje u krugu morate trenirati. Morate ići tako da to odgovara psu. Dovoljno brzo da se izrazi njegov dug korak ali ne prebrzo da psa vučete za sobom ili da pored vas pas neskače.

Kako početi sa metodom CLICKni i nagradi

CLICKni i nagradi je nova, na naučnoj osnovi zasnovana metoda u učenju životinja. Iako su njeni principi otkriveni još sredinom XX vijeka njena primjena tek sada uzima maha. Ovom metodom moguće je učiti pse, mačke, konje, ptice, ribe i ostale životinje bez i malo primjene sile.
Sam početak korištenja ove metode van laboratorija pripisuju se biologu Karen Pryor kao i bračnom paru Bailey. Prve uspjehe oni su postigli učeći kitove i delfine raznim vještinama.

Metoda prenesena na polje kinologije je dala izvanredne rezultate, tako da se danas veliki broj pasa ovom metodom priprema za razna takmičenja poslušnosti, agility, vodiče slijepih, ispomoć hendikepiranim osobama, flyball kao i službeni psi. Ovom metodom se uče i razne životinje-glumci koji nastupaju u raznim filmovima kao i u reklamama.
Metoda je mnogo lakša nego klasična metoda dresure zasnovane na metodi prisile i kažnjavanja. Praktično nikakvo predznanje nije potrebno, a u nekim slučajevima čak može i zasmetati.

Metoda se zasniva na pozitivnom potkrjepljenju (pojačanju odnosno nagrađivanju) gdje potkrjepljenje ne mora da bude hrana nego može da bude bilo što vaš ljubimac voli. To znači da potkrjepljenje može biti bacanje lopte, milovanje, šetnja itd.

Metoda je dobila ime po jednom malom aparatu koji se sastoji iz jedne lisnate opruge koja se nalazi u jednoj maloj rezonantnoj kutiji. (slika clicker-a). Pritiskom na jedan kraj opruge proizvodi se zvuk koji će poslužiti kao sekundarni (naučeni) potkrjepljivat u ovoj metodi. Naime zvuk klikera će nedvosmisleno reći vašem ljubimcu da je uradio nešto dobro i da zato sljedi nagrada. Zvuk klikera može se zamijeniti sa zvukom neke gumene dječije igračke, pucketanjem jezikom, pucketanjem prstima pa čak i zvukom kada prstom pritisnemo sigurnosni poklopac na flaši od hrane za bebe. Možete naučiti vašeg ljubimca da zvučni marker bude neka kratka i jasna riječ kao npr. SI, YES, ili zvuk poljupca. Za gluhe pse umjesto zvučnog markera upotrebljava se svjetlosni marker, ili vibrirajuća ogrlica.


Kako početi ?

Učenje se odvija u veoma kratkim "seansama" koje ne traju duže od jednog minuta. Također se često koristi ciklus od deset nagrađivanja kao jedan segment učenja. Dnevno se može prakticirati i do deset seansi.
Pripremit ćete nekoliko komada fine, meke hrane koju vaš ljubimac obožava. Veličina treba da je takva da je on može progutati odjednom bez žvakanja i da normalno ne poremeti odnos količine hrane koja je isplanirana za njega za taj dan. Hrenovka može da se isječe na pedesetak tankih režnjića, a ta količina je dovoljna za cjelodnevni rad. Za manje pse čak i ti režnjići mogu da se prepolove pa ćemo imati sto komadića za potkrepljivanje.

Samo učenje veoma liči na igru toplo - hladno i odvija se uglavnom bez ijedne riječi. Zvučni marker ćemo upotrijebiti za "toplo" odnosno ako je nešto dobro urađeno, a za "hladno" odnosno pogrešno urađeno nećemo ama baš ništa raditi.
Zvuk našeg markera i potkrjepljenja ćemo u daljnjem tekstu obilježavati sa K&N što bi trebalo da znači klikni i nagradi.

• Kada vaš ljubimac bude negdje u blizini K&N i cjeli postupak uradi deset puta

• Clickni za vrijeme željenog ponašanja, ni prije ni poslije. Trenutak kada se začuje zvuk clickera za vašeg ljubimca će značiti da je nešto dobro uradio. U tom trenutku on će prekinuti svaku radnju i doći će do vas po nagradu. (ozbiljna greška je ovo koristiti za dozivanje vašeg ljubimca)

• Click-nite kada vaš ljubimac učini nešto što vam se sviđa. Izaberite nešto lako za početak, nešto što vaš ljubimac rado čini. (sjedi, lezi, pruža šapu, dodirne vas njuškom..)

• Click-nite samo jednom. Ako želite da povećate njegov entuzijazam povećajte potkrjepljenje (nagradu).

• Sati učenja neka budu kratki

• Loše ponašanje vašeg ljubimca iskorijenit ćete tako što ćete ga učiti novom ponašanju, koje je u suprotnosti sa onim koje vam se ne dopada. Ako skače na goste naučite ga da sjedi u prisustvu gostiju. Ako zateže povodac click-nite kada je opušten....

• Click-nite kada učini i najmanji korak ka nekom vašem cilju. On je dovoljno pametan da to sam uradi. Povodac služi da drži vašeg ljubimca u blizini a ne da ga vučete i ispravi te ga. Vežite povodac oko struka ili ga zakačite za kaiš.

• Ne čekajte na kompletnu "sliku" njegovog ponašanja. Click-nite za svako približavanje tom idealnom ponašanju.

• Postepeno povećavajte svojeg zahtjeve, i vidjet ćete kako vaš ljubimac sam popravlja (uobičajno) svoje ponašanje

• Kada vaš ljubimac nauči da mora nešto da uradi za nagradu spontano će sam pokušavati da vam izmami click i nagradu. Kada sam počne da odmah posle K&N ponavlja radnju koju učite vrijeme je da prvi put progovorite. Neposredno posle nagrade izgovarajući mirnim tonom neku riječ koja će biti signal za to ponašanje. Pošto psi veoma dobro razumiju i ručne signale dobro je da uz riječ imamo i znak koji dajemo rukom.

• Zanemarite ponašanje koje nije poželjno

• Ako još ne pokazuje željeno ponašanje znači da ga nije u potpunosti savladao. Smanjite vaše zahtjeve. Možda ste prebrzo uradili neke stvari. Zapamtite, greške su vaše. Možda vaš TIMING nije dobar. (trenutak kada click-nete)

• Nosite vaš clicker sa sobom i pokušajte da click-nite kada se vaš ljubimac češka, okreće, tegli ili valja po zemlji

• Ako imate dva ljubimca radite sa njima odvojeno

• Ako slabo ili uopće ne napredujete sigurno kasno clickćete. Zamolite nekog da promatra sa strane, jer će on ranije uočiti vašu grešku

• K&N je dobar način da poboljšate odnos sa vašim ljubimcem.

• Kada vaš ljubimac uradi nešto izvanredno u toku učenja nagradite ga ekstra.

• Sat učenja završite uvijek u pozitivnom stilu, čak i po cijenu da se vratite korak nazad u procesu učenja

• Ne miješajte druge metode sa ovom, jer ćete samo zbuniti vašeg ljubimca

• Vrijeme kada click-nete je KRITIČNO

• Nagrada uvijek mora slijediti zvuk clickera

• Mijenjajte svoj položaj i mjesto kada zadajete znak za neku radnju

• Vježbajte kad god imate vremena, na raznim mjestima pod raznim okolnostima

• Vježbajte bez povodca kad god ste u prilici
_________________

SAVJETI

CLICKNI UVEJEK PRIJEE NEGO ŠTO NAGRADIŠ PSA
Koristeći ovu tehniku ne moraš da staviš hranu ispred psa. Što pas radi u trenutku kada primi nagradu nema značaja. Zapamti će što je radio kada je začuo clicker. Kada clicknes , možeš dopustiti psu da prekine vježbu, nagraditi ga , i potom možeš nastaviti dresuru bez problema.

CLICKNI UVJEK DOK IZVRŠAVA VJEŽBU
Click je kao svjetleća lampica koja stiže do nervnog sistema životinje noseći poruku: to sto radiš u ovom trenutku daje plodove. Koristi click u pravom trenutku. Ako učiš psa da skače , nemoj clicknuti dok se pas ne nalazi u punom skoku. Ne čini click kada pas završi skok niti kada se priprema da skoči. Clickni kada je u zraku. Jednom kada pas završi skok možeš poboljšati njegov doskok tako sto ćeš clicknuti kada uradi ispravno. Nagradu mu možeš dati kasnije, click prenosi poruku.

CLICKNI SAMO JEDNOM
Ne čini click nekoliko puta kada tvoj pas izvrši specijalnu komandu ili je izvrši izuzetno. Trenutak kada se začuje click je krucijalan; to je trenutak kada click govori psu točno ono što želiš da radi. Ako cliknes vise puta za redom, ne može znati koji od clickova znaci da je to sto radi dobro, i na taj način izvršenje komande ne može se poboljšati. Čak što više tvoj pas može odlučiti da vrijedi samo raditi za vise uzastopnih clickova.

NE KORISTI CLCIKER DA PRIVUCES PAZNJU PSA, NI DA BI UČINIO DA PAS DOĐE DO TEBE
Najvjerojatnije ćeš imati određene rezultate u ovim situacijama. Ali pažljivo! Misli! Ako nastaviš da zoveš psa zvukom clickera ili ga koristiš da bi privukao pažnju psa kada je koncentriran na drugi objekat, gubiš sposobnost clickera kao prenosioca informacija za psa.

NE KORISTI CLICKER DA MOTIVIRAŠ PSA ILI KAO ZNAK ZA POČETAK VJEŽBE
Trebalo bi da se stalno pitaš: Koje odgovore želim da pojačam? Ako imaš sumnji ili se pas udaljava od tebe i ti clicknes da bi ga motivirao, samo ćeš pojačati njegovo udaljavanje. Učini click samo kada izvrši vježbu ili komandu koju želiš.

KORISTI KOMADE HRANE ODGOVARAJUČEG OBLIKA I VELIČINE ZA NAGRAĐIVANJE PSA
Sad ćemo ti predstaviti nekoliko načelni pravila kada se koristi hrana kao premija.
Počni dresuru kada je pas gladan. Nemoj ostavljati hranu na raspolaganje psu cjeli dan; daj mu da jede uvijek u isto vrijeme. Ako iz nekih razloga moraš da ostaviš hranu na korištenje u svakom trenutku, odnesi hranu dva ili tri sata prije nego što počneš sa treningom. Neka hrana kao premija bude sastavni dio dnevnih porcija psa; ako mu daš veće količine hrane kao nagrade, smanji malo dnevne porcije. Na početku, dok ti i tvoj pas učite ovu novu igru, koristi njegovu omiljenu hranu, hranu veoma mirisnu i ukusnu. Neka dresura bude uživanje. Uvrsti i jednostavne vježbe kada radiš sa onim složenijim. U tvojim serijama vježbi nemoj uvijek ići od onih lakših i poznatih ka onim težim i novim, na ovaj način postižeš da pas odbija dresuru i da želi da ih se otarasi sto prije. Uvijek završavaj seriju sa vježbama lakim i ugodnim da bi na taj način tvoj pas uvijek imao zagarantiranu premiju na kraju.

JEDNOM KADA TVOJ PAS STEKNE NOVU OSOBINU I POČINJE DA UČI NOVO PONAŠANJE NEMOJ CLICKNUTI ZA SVAKI PRIBLIŽNO ŽELJEN ODGOVOR
Umjesto toga clickni kada uradi vježbu nekoliko puta i potiči svako drugo izvođenje , clicknuvši i nagradivši psa za svaki drugi odgovor; potom , idi još dalje i clickni i nagradi svako treće izvođenje vježbe. Mi to zovemo : dva za cijenu jednog. Ako radiš ovako tvoj pas ne zaboravlja zadatu vježbu , čak, poslije nekoliko nagrađivanja na ovaj način, vježbanje se ojačava. Znam da se čini sasvim suprotno od raširenog mišljenja da se određeno ponašanje može učvrstiti ako ga rjeđe nagrađujemo, ali je tako , i ovo jedna od veoma bitnih stvari koje bi trebalo naučiti o clicker dresuri. Morat ćeš sam da eksperimentišeš sa ovim i možda ćeš koristiti različita ponašanja prije nego što potvrdiš ovaj novi sistem.

NEKA SERIJE ŠKOLOVANJA BUDU KRATKE I RAZLIČITE; NEMOJ DA PONAVLJAŠ ISTU VJEŽBU DVA PUTA ZAREDOM
Realiziraj serije dresure koje su vremenski kratke. Tri serije od po pet minuta svaka dat će ti bolje rezultate nego tri serije od po pola sata svaka, kada će te ti i tvoj pas završiti umorni. Pomoću clickera možeš da komuniciraš sa tvojim psom. Pas će se sjetiti onoga sto je naučio odgovarajućom metodom komunikacije i veoma motiviran radi naučeno jednom i drugi put, čak i ako prođe nekoliko dana, sedmica , mjeseci između setova dresure.

SPREMI SE DA NAPREDUJEŠ U ETAPAMA
Kod tradicionalne metode dresure, od početka tražimo perfektan odgovor (“uz nogu” znaci “ hodaj sasvim uz moju nogu ma gdje god išao” i ispravljamo bilo kakvo odstupanje od toga sve dok pas nije u mogućnosti da ovo realizira u dužim periodima bez neophodnosti korigiranja. Kod clicker metode se radi drugačije. Mi formiramo željeno ponašanje u sukcesivnim fazama. Pas otkriva kako poboljšati ponašanje u svakoj od etapa.

AKO NEKA PONAŠANJE (KOMANDA) KOJE JE TVOJ PAS IZVRŠVAO IZNENADA NESTANE, VRATI SE NA PRVE KORAKE
U nekim slučajevima, umjesto uobičajenog ponašanja , pas se ponaša onako kako nismo očekivali.
Na primjer, pas koji veoma dobro realizira vježbu “uz nogu” ili koji veoma dobro odgovara na poziv u kuci, u dvorištu ili mjestu za dresuru, ponaša se kao da ikada nije čuo ove naredbe. Nemoj ga grditi. Na ovim mjestima, radi tako kao da ga nikada nisi učio ove naredbe i vrati se na prva ponašanja koja ste naučili i ako je to bilo “dođi sa pola metra razdaljine za click i komad piletine”.
Posle toga, postepeno povećavaj stupanj poteškoća u vježbi, kao da formiraš ponašanje psa po prvi put, ali sada iznova. ( možeš vježbati sa povodcem zbog veće sigurnosti). Ovo zovemo “ vračanje na prve korake” Ovo brzo prelaženje procesa iznova, ponekad je sve što ti je potrebno da učvrstiš ponašanje ponovo. Može biti da ti je potrebna jedna serija ili više njih, ali bez sumnje će ići brze nego prvi put. Daj mu veliku nagradu ako postigneš željeno u samo jednoj seriji dresure!

NE VJERUJ DA MOŽEŠ DA ČITAŠ MISLI PSA
Ponekada, promatrajući psa možda možemo zaključiti kako se osjeća. Ali razloge zbog kojih nešto radi ili ne radi, zbog kojih se ponaša ovako ili onako teško da možeš pogoditi. Kada tvoj pas ne radio no sto od njega očekuješ, uvijek se nađe neko tko pokušava da ti objasni uzrok: pas je pod stresom, hoće da ti se osveti, tjera ti inat, veoma je dominantan i sl. Poslije ti objašnjava kako da riješiš problem, uglavnom korištenjem kazne. Ne slušaj! Ako neku od naučenih komandi pas prestane iznenada da sluša, nemoj gubiti vrijeme u nastojanju da otkriješ uzrok. Može biti da ga nikada ne otkriješ. Možda pas vjeruje da pravila funkcioniraju samo kada nosiš bijele sportske čarape a danas nosiš plave adidas. Jednostavno se vrati na prve korake, prođi proces učenja iznova, vježbaj jednostavne korake, dok se ponovo ne pojavi izvršenje komande.

OSTAVI GA DOK STVARI IDU DOBRO
Ako postignemo da pas izvrši neku naredbu uvijek pokušavamo da je ponavljamo vise puta za redom, i jedino sto uspijemo je da pas griješi i ponašanje se kvari. Nauči da ga pustiš dok imaš zadovoljavajući odgovor. Ostavi u glavi psa “ukus uspjeha”. Ako nisi postigao uspjeh i želiš da prekineš sa treningom, uradi nešto jednostavno, nešto za što si siguran da ćeš moči da clicknes i nagradiš svog psa prije nego sto završite seriju.

ZABAVLJAJ SE!
Ako primijetiš da te situacija frustrira ili ljuti , odmah stani. Ne možeš koristiti kako treba ovu tehniku ako si ljut. Odmori se koji trenutak i pokušaj ponovo kasnije. Kada se osjetiš zbunjenim , sjedi, popi kavu ili čaj. Ne pokazuj svoju ljutnju psu; ne postižeš da mu pokažeš ništa osim da si promjenjivog karaktera.

OPćA SHEMA "Clicker treninga"

ZAGRIJAVANJE
Nekoliko vježbi tipa "dogy zen" (vježbe pažnje)

"UHVATI" PONAŠANJE
ako tvoj pas uradi ono što želiš ili dio onoga što želiš K&N
ako je potrebno namami ga uradi ono što želiš
ako je shvatio o čemu se radi , idemo dalje

PROMIJENIMO SLIKU.....
Počinjemo da učimo psa da GENERALIZIRA svoje ponašanje, mijenjajući naš položaj, orijentaciju i udaljenost

DAJMO MU IME...
Kada smo sigurni (toliko da možemo da se kladimo u rezervoar goriva) da će pas ponoviti svoje ponašanje, vrijeme je da radnju vežemo za komandu (bilo rukom ili glasom) i to tako da ćemo komandu zadati za vrijeme trajanja vježbanog ponašanja. Postepeno komandu zadajemo prije željenog ponašanja

Ako pas pokaže više nego što tražimo od njega nema nagrade (potkrjepljenja). Sačekajmo da uradi ono što smo tražili od njega i tek onda K&N

Ako pas prikaže ponašanje a vi niste to tražili od nje IGNORIRAJTE to, ali neposredno poslije toga zadajte komandu i ako pas ispravno odgovori K&N

POVEćAJMO NAŠE ZAHTJEVE....

K&N sa malom zadrškom (na ovaj način se uči i čekanje)
Povećavajte svoje zahtjeve i K&N samo za one odgovore kojima ste zadovoljni (brzina, rastojanje, položaj....)
Držite se jednog kriterija u jednoj vježbi
Kad god se ukaže potreba snizite svoje zahtjeve, nije greška ako morate da se vratite u "zabavište" da bi vrijeme učenja završili u pozitivnom tonu.

PUSTIMO PSA "U ŽIVOT"

Zatražimo od našeg psa da ovo ponašanje prikaže kada postepeno povećavamo ometanje.

Što je kliker trening?

Kliker trening je metoda rada koja se bazira na znanstvenim istraživanjima iz područja psihologije ponašanja (behaviorisam), a funkcionira po principu pozitivne motivacije.
U ovakvom treningu koristimo kliker kao marker ponašanja kojim psu označavamo radnju koju želimo da se ponavlja, te ujedno dajemo do znanja da slijedi nagrada (hrana, igra ili bilo koja druga motivacija).
Kliker trening je prvobitno bio upotrebvljavan u radu s delfinima gdje ne postoji način da se trenira upotrebom sile.

Kiker trening ne trpi korekcije i kazne!

U klasičnom treningu kažemo psu što da napravi ili ga navedemo fizicki. U trenutku kada smo to učinili nagradujemo ga, a ukoliko je pas pogriješio korigiramo ga ( fizički) ili kažnjavamo.
U kliker treningu ponašanje tražimo u svakodnevnom životu ili psa navodimo bez fizičkog kontakta da nešto učini, to ponašanje označavamo zvukom klikera i tada slijedi nagrada. Ukoliko pas pogriješi sve što činimo je da pokušamo ponovo.

Kliker koristimo samo u fazi učenja

Kliker treneri fokusiraju se na izgradnju ponašanja (za razliku od klasičnog sitema gdje odmah tražimo kompletno ponašanje). Ujedno obraćaju pažnju na dobro učinjene stvari, a ne primarno na greške. Pa tako npr. ako vaš pas skače na vas nećemo ga kažnjavati zbog toga već ćemo skakanje ignorirati, a klikati i nagrađivati sve četiri noge na podu. U početku će to biti samo sekunda, a kasnije ćemo produživati vrijeme koje pas provodi sa sve četiri na podu, dok ne dobijemo psa koji više ne skaće. Tada ćemo nastaviti psa nagrađivati samo verbalnom pohvalom, a kliker i nagrade ćemo sačuvati za učenje nekog novog ponašanja.

Kliker trening je zabavan kako za pse tako i vlasnike!

Psi sasvim brzo uče da «klik» znači da slijedi nesto dobro (hrana, igra ili neka druga motivacija). Tada shvaćaju da, ponavljajući određeno ponašanje, vas mogu navesti da kliknete i time zaraditi nagradu. Na taj način postaju vrlo entuzijastični u svojem vlastitom treningu! Vlasnici se na taj način orjentiraju na pozitivna ponašanja kod svojih ljubimaca (što nije čest primjer), te samim time trening više nije stresan niti za psa niti za vas. Kliker trening je vrlo jednostavan i možete vidjeti prve rezultate rezultate već nakon par minuta. Tada kliker trening postaje zabava!

TKO JE OVDJE GLAVNI? I DIO

Kako postati alfa


• "Moj me pas upravo pokušao ugristi! A samo sam mu rekao da se pomakne kako bih mogao sjesti do njega na kauču."
• "Moja je kuja navalila na kantu za smeće i kad sam je izgrdila, režala je na mene. Što nije u redu s njom? Mislila sam da me voli!"
• "Naš nas pas uglavnom jako voli i nježan je prema nama, ali kad ga pokušamo pridobiti da učini nešto što mu nije po volji, škljoca zubima i pokušava nas ugristi."

Što je zajedničko ovim trima psima? Jesu li zločesti ili baš zli? Ne – oni su "alfa". Preuzeli su vodstvo u obiteljima koje ih vole. Umjesto da slušaju zapovijedi od svojih ljudi, ovi psi izdaju zapovijedi! Vaš vas pas može silno voljeti i ipak pokušati dominirati vama ili ostalim članovima obitelji.

Psi su društvena bića i vjeruju u društveni poredak. Društveni sustav psa je "čopor" s točno utvrđenom hijerarhijom. Vođa čopora je alfa, poglavica, glavni šef. On (ili ona) dobiva najbolje od svega – najbolju hranu, najbolje mjesto za spavanje, najbolju igračku, itd. Vođa je također prvi u svemu – prvi jede, prvi odlazi i prvi pridobiva tuđu pozornost. Svi ostali psi u čoporu poštuju želje alfa psa. Svaki pas koji izazove autoritet alfe dobiva brzu fizičku opomenu kao podsjećanje koje je stvarno njegovo mjesto u čoporu.

Vaša obitelj "čopor" je vašeg psa. Većina pasa lako se uklapa u niže hijerarhijske razine svojih ljudskih čopora i ne 'diže valove'. Čine ono što im se kaže i ne izazivaju autoritet. Ostali psi ne uklapaju se baš tako dobro. Neki od njih su rođeni vođe i uvijek izazivaju svoje alfe u ljudskom obličju. Drugi pak psi se uspinju na društvenoj ljestvici – oni uvijek traže načina kako se popeti malo više na obiteljskoj ljestvici. Ovi prirodni vođe i penjači na društvenoj ljestvici mogu postati problem obitelji koja ništa ne sumnja i nije svjesna prirodnog čoporskog instinkta u pasa.

Neke obitelji potiču svoje pse da preuzmu "čopor", a da toga nisu ni svjesne. Prema svojim psima odnose se kao prema sebi ravnima, a ne kao prema podređenima. Daju im posebne povlastice, kao što su dopuštenje da spavaju na krevetu ili kauču. Ne treniraju svoje pse i dopuštaju im da se nekažnjeni izvuku iz situacije kada nisu poslušali zapovijed. U stvarnom čoporu pasa takav tretman ne bi imao nitko osim alfa psa. Alfa nema nikakve veze s veličinom psa. I najsitniji psić pasmine chihuahua može biti pseći Hitler. Ustvari, što je pas manji, to je učestalija tendencija da ih ljudi tretiraju kao bebe i tetoše ih hranom – što psu omogućava da se osjeća još dominantnijim te da svoje ljude ima pod još strožom kontrolom.

Alfa psi često su vrlo dobri kućni ljubimci. Pouzdani su, pametniji od prosjeka i vrlo otvoreno iskazuju svoju ljubav. Mogu biti prekrasni prema djeci i dobri prema nepoznatim ljudima. Čini se da je sve u najboljem redu s njihovim odnosom prema ljudima – sve dok ih netko ne naljuti ili ih primora činiti nešto što ne žele. Tada, odjednom, taj predivni pas počinje režati ili pokušava nekoga ugristi i nitko ne razumije zašto.

U stvarnom čoporu pasa, alfa pas ne mora nikome odgovarati. Nitko mu ne izdaje zapovijedi niti govori što da radi. Ostali psi u čoporu poštuju njegov položaj. Ako je neki drugi pas dovoljno glup da izazove alfu pokušavajući oduzeti njegovu kost ili prisvojiti njegovo mjesto za spavanje, alfa pas će ga brzo staviti na njegovo mjesto oštrim pogledom ili režanjem. Ako to ne funkcionira, alfa pas će svoje vodstvo nametnuti zubima. Sve je to potpuno prirodno, instinktivno ponašanje – u psećem svijetu. U ljudskoj obitelji, ipak, takvo je ponašanje neprihvatljivo i opasno.

Psi trebaju i žele vođe. Oni imaju instinktivnu potrebu uklopiti se u čopor. Žele biti sigurni da znaju gdje je njihovo mjesto i što se od njih očekuje. Većina njih ne želi biti alfa – oni žele nekoga drugog tko će izdavati zapovijedi i donositi odluke. Ako njihovi ljudi ne osiguraju takvo vodstvo, psi će sami preuzeti tu ulogu. Ako ste dopustili vašem psu da bude alfa, u njegovoj ste milosti ili nemilosti, a kao vođa on može biti ili dobrohotan kralj ili tiranin!

Ako mislite da je vaš pas alfa u vašem kućanstvu, on to vjerojatno i jest. Ako vaš pas poštuje samo jednog ili dva člana obitelji i dominira ostalima, još uvijek imate problem. Mjesto psa mora biti na samom dnu čoporskog poretka vaše obitelji, nikako ne na vrhu ili negdje u sredini.

Da biste vratili opravdano mjesto vaše obitelji kao vođe čopora, vaš pas mora dobiti lekciju, odnosno svog psa morate naučiti kako biti podređen, a ne ravnopravan. Vi ćete mu pokazati što znači ponovno biti pas. Majka vašeg psa pokazala mu je vrlo rano u životu da je ona alfa i on ju je morao poštovati. Kao štene, dobio je sigurno mjesto u čoporu svoga legla i zahvaljujući toj sigurnosti mogao se slobodno koncentrirati na rast, učenje, igru, ljubav, na to da je on samo pas. Vaš pas zaista ne želi odgovornost koju nosi status alfe, ne želi donositi odluke i braniti svoj položaj na vrhu. On želi vođu kojeg će slijediti i obožavati, kako bi ponovno bio slobodan biti samo pas.

TKO JE OVDJE GLAVNI? II DIO

Kako postati alfa

Kako postati vođa svog čopora

Vaš vas pas neprestano promatra i prati vaš govor tijela. Zna kad ste nesigurni, kad se ne osjećate dobro u ulozi vođe ili kad ga nećete prisiliti da posluša zapovijed. Takvo ga ponašanje zbunjuje, čini ga nesigurnim, a ako je rođeni, prirodni vođa ili penjač na društvenoj ljestvici to će ga potaknuti da preuzme mjesto alfe i kaže vama što da činite.

"Alfa" je stav. On uključuje tihu pouzdanost, dostojanstvo, inteligenciju i dašak autoriteta. Pas takav stav osjeća gotovo trenutno – tako se prema njemu odnosila njegova majka. Promatrajte profesionalnog trenera ili kvalitetnog instruktora poslušnosti. Oni stoje uspravno, a svoj glas i pogled koriste kako bi projicirali ideju da su sposobni dobiti ono što žele. Oni su nježni, ali i čvrsti, iskazuju ljubav, ali su i oštri, i sve to istodobno. Većina pasa trenutno se podređuje takvom tipu osobe, jer prepoznaje i poštuje alfu čim je osjeti.

Vježbajte biti alfa. Stojte uspravno s ramenima prema natrag. Uspravno hodajte. Vježbajte koristiti novi ton glasa, dublji i čvršći. Nemojte moliti svog psa da nešto učini – recite mu to, zapovjedite mu. Razlika je velika. I pas osjeća tu razliku! Ne zaboravite da kao alfa imate pravo utvrđivati pravila i davati zapovijedi. Vaš pas to instinktivno razumije.

Da biste preokrenuli situaciju, kod većine pasa bit će dovoljna promjena vašeg stava i pohađanje tečaja poslušnosti. U slučaju psa koji je već preuzeo kućanstvo i nametnuo svoj položaj režući ili grizući, a koji pritom prolazi nekažnjeno, bit će vam potrebno i nešto više od same odluke da postanete alfa. I psu će biti potrebno promijeniti stav.

Prirodni vođe i penjači na društvenoj ljestvici neće htjeti odstupiti sa svog alfa položaja. Vaša nagla promjena ponašanja će ih šokirati i osjetit će se ugroženima. Vaš pas može nastupiti još agresivnije negoli ranije. Alfa pas će instinktivno reagirati na izazivanje vlastitog autoriteta. U njegovoj je prirodi željeti ugušiti revolucionarne pobune i seljačke bune! Ne brinite, ima načina da se i tome doskoči.

Alfa pas već zna da vas može pobijediti u fizičkoj borbi, tako da uzvraćanje nasiljem kao odgovor na njegovu adresu neće funkcionirati. Sve dok uspješno ne uspostavite svoj položaj kao alfa, korekcije kao što su udaranje, protresanje ili korištenje tehnike 'prevrtanja', opisane u nekim knjigama, neće dati željenih rezultata i mogu biti izrazito opasne po vas. Alfa pas će na takve metode odgovoriti nasiljem i može vas ozbiljno ozlijediti.

Ono što trebate učiniti je koristiti svoj mozak! Pametniji ste od psa i možete ga nadmašiti svojim umom. Također ćete morati biti tvrdoglaviji od psa. Ono što ću sada opisati je učinkovita i nenasilna metoda uklanjanja psa s alfa položaja i njegovog vraćanja na dno obiteljskog totemskog stupa, gdje i pripada i gdje treba biti. Da bi ova metoda profunkcionirala, potrebno je uključiti cijelu obitelj. Ona zahtijeva promjenu stava svih članova obitelji i novi način rada s vašim psom.

Ovo je ozbiljan posao. Pas koji grize ili prijeti ljudima je opasan pas, bez obzira koliko ga volite. Ako vam se čini da je tretiranje vašeg psa kao psa a ne kao vama ravnopravnog bića grubo, imajte na umu da naše društvo više ne tolerira opasne pse. U tijeku su brojni sudski postupci radi ugriza pasa s odštetnim zahtjevima u milijunskim dolarskim iznosima, i možete izgubiti i svoju kuću i sve ostalo što posjedujete ako vaš pas nekoga ozlijedi. Vi i vaša djeca možete biti trajno unakaženi. A vaš pas može izgubiti život. I tu je priči kraj.

'Pseći kamp za obuku' – za promjenu stava alfe

Od danas nadalje svog ćete psa učiti da je on ponajprije pas, a ne minijaturno ljudsko biće u krznenom odijelu. Njegova ga je majka ranije učila kako biti pas i kako izvršavati zapovijedi. U daljnjem odrastanju, zbog nedostatka treninga ili pogrešno shvaćenih namjera, on je to zaboravio. Uz vašu pomoć pas će se prisjetiti što je i na koji se način uklapa u svijet. Uskoro će mu se to i sviđati!

Psi su nekoć bili uzgajani da ljudima traže hranu, da im prave društvo i da ih vode. Alfa pas ne pita što želi, on to zahtijeva. Daje vam do znanja pod izvjesnim uvjetima da želi svoj obrok, da želi izići van, da se želi igrati, maziti… i on to želi ovoga trena. Vi ćete ga naučiti da odsad nadalje mora zaslužiti ono što dobiva. Nema više ništa besplatno. To će isprva biti šok za njegov sustav, ali ćete se iznenaditi kojom će brzinom 'uhvatiti ritam' i stvarno postati nestrpljiv da vam udovolji.

Ako vaš pas još uvijek ne zna jednostavnu zapovijed SJEDNI, naučite ga. Nagradite ga pohvalama i komadićem hrane. Ne pretjerujte s pohvalama. Jednostavna pohvala "Dobar pas!" izrečena veselim glasom je dovoljna. Od sada, svaki put kad vaš pas nešto želi – obrok, izlazak iz kuće, šetnju, malo pozornosti, bilo što – recite mu najprije (ne zaboravite, recite mu, nemojte ga moliti) SJEDNI. Kad pas to učini, nagradite ga pohvalom "Dobar pas!", recite mu OK! [AJDE!, odnosno bilo koju drugu zapovijed za opoziv], i dajte mu štogod je tražio, i to kao nagradu. Ako odbije poslušati zapovijed SJEDNI, otiđite dalje i ignorirajte ga. Nije sjeo, nema nagrade. Ako mislite da ne razumije zapovijed, radite još malo više na njegovom treningu. Ako pas jednostavno ne želi poslušati, ignorirajte ga – nemojte mu dati ono što želi i nemojte ga nagrađivati ni na koji način.

Zahtijevajte od psa da sjedne prije nego što mu dajete obrok, prije nego što iziđe iz kuće, neka sjedne ispred vas da biste ga pogladili ili mu dali njegovu igračku. Ako inače psu ostavljate hranu na raspolaganju cijelo vrijeme, prestanite to činiti. Prijeđite na hranjenje u dva dnevna obroka i odlučite u koje doba dana će pas biti hranjen. Zatražite da sjedne prije nego što spustite zdjelicu. Ako ne posluša zapovijed – nema obroka. Otiđite dalje i ignorirajte ga. Malo kasnije ponovno iznesite zdjelicu i recite mu SJEDNI. Ako pas razumije zapovijed, nemojte je ponavljati. Čuo vas je i prvi put. Zapovijedi se uvijek izdaju iz stojećeg položaja, dubokim i čvrstim glasom.

Ako pas poštuje određene članove obitelji, ali ostale ne, neka upravo ti ostali budu oni koji ga hrane i koji od sada nadalje unose dobre stvari u njegov život. Pokažite im kako će psa pridobiti da izvrši zapovijed SJEDNI i kako će otići od njega i ignorirati ga ako ne izvrši ono što mu je rečeno. Važno je da vaša cijela obitelj provodi ovaj program. Psi su poput djece – ako svoju volju ne mogu istjerati kod mame, otići će pitati tatu. U slučaju vašeg psa, ako pas pronađe člana obitelji kojim može dominirati, nastavit će to i činiti. A vi želite postići da vaš pas nauči kako mora poštovati i slušati baš sve članove obitelji. Ne zaboravite – njegovo je mjesto na dnu totemskog stupa. Srušiti ga s vrha pomaže, ali ako pas pomisli da se nalazi negdje pri sredini hijerarhijske ljestvice, i dalje ćete imati problema.

Razmislite – poznajete svog psa i znate što će vjerojatno učiniti u većini okolnosti. Stanite korak ispred njega i predviđajte njegovo ponašanje kako biste ga mogli izbjeći ili ispraviti. Ako navali na smeće i reži kad ga pokudite, maknite kantu sa smećem izvan njegova dosega. Ako pas voli projuriti kroz vrata prije vas, stavite mu povodnik. Recite mu da sjedne i čeka dok vi otvorite vrata i dadete mu zapovijed – AJDE! – za izlazak. Ako se vašem alfa psu ne sviđa dolaziti k vama na vaš poziv (što on najvjerojatnije niti ne čini!), ne puštajte ga s povodnika dok ste vani. Bez povodnika vi nemate kontrolu nad njim i on to zna.

Glađenje i pažnja:

Alfa psi su navikli da se oko njih mnogo toga zbiva. U stvarnom čoporu, podređeni psi neprestano dodiruju, ližu i timare alfa psa. To je znak poštovanja i podređenosti. Od sada pa sve dok se stav vašeg psa ne popravi, smanjite količinu maženja koje dobiva. Ako traži pozornost, najprije mu zapovjedite SJEDNI, recite par ljubaznih riječi i malo ga pogladite, i potom prestanite. Vratite se onome što ste prije radili i ignorirajte ga. Ako vas pas nastavi gnjaviti, recite NE! čvrstim glasom i nastavite ga ignorirati. Pogladite ga kad vi to želite, a ne zato što on to traži od vas. Dakle, zasad, ne spuštajte se na pod na koljena da biste gladili svog psa. I to je, također, znak njegove podređenosti. Pohvalite ga, pogladite i nagradite iz položaja iznad njega.

Igre:

Ako se bilo tko u vašoj obitelji običava hrvati ili natezati s psom, kao i navlačiti neki predmet držeći jedan kraj dok drugi kraj igračke pas drži zubima, prestanite to činiti. Takve igre potiču pse na fizičku dominaciju nad ljudima i korištenje zuba. U psećem čoporu ili leglu, takve su igre više od same igre – one pomažu ustanovljavanju hijerarhijskog poretka u čoporu, koji se temelji na fizičkoj snazi. Vaš je pas vjerojatno već sad fizički jači i brži od vas. Grube fizičke igre to mu i potvrđuju. Ne treba ga na to podsjećati!

Pronađite nove igre sa svojim psom. Igranje skrivača, aportiranje ili hvatanje frizbija puno su prikladnije. Svakako vodite računa o tome da ste vi taj koji započinje i završava igru, a ne pas. Prestanite s igrom prije nego što psu postane dosadno i dođe u iskušenje da zadrži lopticu ili frizbi.

Gdje vaš pas spava?

Nikako u vašoj spavaćoj sobi, a naročito ne na vašem krevetu! Vaša je spavaća soba posebno mjesto – to je vaš "brlog". Alfa pas misli da ima pravo spavati u vašem brlogu jer se smatra vama ravnopravnim. Ustvari, možda je već preuzeo vaš krevet, odbija sići s njega kad mu se kaže ili reži i pokušava ugristi kada ga bilo tko zamoli da načini mjesta za ljude. Sve dok alfa problemi s vašim psom nisu u potpunosti pod kontrolom, vaša mu je spavaća soba najstrože zabranjena! Isto vrijedi i za spavanje na kaučima, trosjedima, foteljama. Ako ga ne možete držati podalje od kauča bez borbe, zabranite mu pristup u sobu sve dok se njegovo ponašanje ne popravi.

Privikavanje na boks:

Boksovi za pse imaju tisuću primjena, a rad s alfa psom je jedna od njih. Boks je sjajno mjesto gdje pas noću spava, u kojem dobiva hranu, ili u kojem ostaje kada mu je potrebno 'hlađenje' odnosno podsjećanje da je on ipak samo pas. Boks je "brlog" vašeg psa. Započnite privikavanje na boks tako što ćete ga u njemu hraniti. Zatvorite vrata i ostavite psa u boksu još sat vremena nakon obroka. Ako pas počne prosvjedovati, ignorirajte ga. Ne puštajte ga van iz boksa sve dok se ne smiri i utiša. Kad dođe vrijeme spavanja, pokažite mu hranu koju jako voli i kojoj ne može odoljeti, recite mu SJEDNI i kad pas sjedne, ubacite omiljenu hranu u boks. Kad uleti u boks da uzme hranu, recite mu DOBAR PAS! i zatvorite vrata.

Uspješan završetak 'kampa za obuku': što dalje?

Kao i u vojsci, 'pseći kamp za obuku' je zaista samo uvod u novu karijeru i novi način postupanja. Šetnja kroz 'kamp za obuku' neće zauvijek riješiti probleme vašeg alfa psa. To je samo način kako od psa koji vas je maltretirao dobiti temeljno poštovanje, a da ne morate pribjegavati fizičkoj sili.

Koliko bi trebao trajati 'kamp za obuku'? Ovisi o psu. Neki će odmah pokazati poboljšanje, drugima može trebati znatno više vremena. Onima uistinu tvrdoglavim prirodnim vođama, kojima su potrebni stalni podsjetnici na njihovo mjesto u čoporu, 'kamp za obuku alfa pasa' postat će način života. Penjači na društvenoj ljestvici mogu povremeno zatrebati još jedan krug kroz 'kamp za obuku', ako se opustite i slučajno im dopustite da se popnu stepenicu ili dvije u čoporskoj hijerarhiji vaše obitelji.

Kako ćete znati imate li uspjeha? Ako je 'kamp za obuku' bio uspješan, vaš pas bi trebao početi gledati u vas da bi dobio smjernice i dopuštenje. Pokazivat će nestrpljivost da vam ugodi. Gledajte kako vam pas prilazi i pozdravlja vas. Prilazi li vam u uspravnom stavu, visoko podignute glave i podignutih ušiju? Vaš vam pas može izgledati impresivno i ponosno, ali to znači da je on još uvijek alfa i da još uvijek imate problem! Pas koji ljude prihvaća kao sebi nadređene prilazit će vam s blago spuštenom glavom i opuštenim ušima. Cijelo njegovo tijelo će se malo 'skupiti', kako bi vam jasno dao znak svoje podređenosti. Promatrajte kako pas pozdravlja ostale članove obitelji. Ako pokazuje podređeni stav prema nekim članovima obiteljima, a prema drugima ne, upravo su ti drugi oni koji još uvijek trebaju raditi na svom alfa stavu i metodama. Oni bi ga trebali ponovno provesti kroz još jednu rundu 'kampa za obuku' uz podršku ostalih članova obitelji.

Trening poslušnosti

Kad vaš pas počne prihvaćati ovaj novi način života i svoj novi položaj u obitelji, vrijeme je da ga povedete na tečaj poslušnosti kojeg drži kvalificirani trener. Sve je pse potrebno trenirati, a ponajviše alfa pse! Ne trebate čekati dok pas završi svoj 'kamp za obuku' da biste započeli s ovom vrstom treninga, ali je važno da pas poštuje barem jednog člana obitelji i da je voljan od njega primati zapovijedi.

Tečaj poslušnosti uči vas kako trenirati svog psa. Uči vas kako biti alfa, kako izdavati zapovijedi i utvrđivati pravila, kako dobiti poštovanje i očuvati ga. U tečaju trebaju sudjelovati svi članovi obitelji koji su dovoljno stari da razumiju i kontroliraju psa.

Trening poslušnosti proces je koji traje doživotno. Jedan tečaj poslušnosti ne čini istreniranog psa! Zapovijedi poslušnosti potrebno je vježbati i ugrađivati u vaš svakodnevni život. U psećem čoporu, alfa pas povremeno podsjeća druge pse na svoj autoritet. Određene zapovijedi, kao što su LEZI / ČEKAJ, vrlo su učinkoviti i nenasilni podsjetnici na stvarno mjesto psa u obiteljskom čoporu i daju odgovor na pitanje 'tko je ovdje glavni'.

Dobro istreniran i poslušan pas je sretan pas i pravo veselje u kući. Psi žele udovoljiti ljudima i potreban im je posao kojeg će obavljati. Trening im daje priliku da postignu oboje od navedenog. Dobro obučen pas ima više slobode. Može ići na više mjesta i činiti više toga s vama jer se zna ponašati. Dobro obučen pas, siguran u svoje mjesto unutar obiteljskog čopora, je ugodan i pouzdan. Zna što se od njega očekuje. Zna svoje granice i tko su mu vođe. Oslobođen je odgovornosti vođenja kućanstva i donošenja odluka. Slobodan je biti vaš voljeni pratitelj, a ne vaš šef. Slobodan je biti pas – što i jest po rođenju i što je oduvijek i htio biti!

Kada vam je potrebna stručna pomoć

Ako je vaš pas već ozlijedio vas ili bilo koga drugog, ili ako se bojite svoga psa, trebali biste konzultirati kvalificiranog profesionalnog trenera pasa ili psihologa prije nego što počnete provoditi program 'psećeg kampa za obuku'. Vaš veterinar također bi trebao pregledati psa kako biste se uvjerili da ne postoje fizički uzroci njegova ponašanja

Svaka cast na ovom tekstu.

Hvala

Dobro je da ljudi ovo pročitaju, ima tu dosta materijala da podignu svoj nivo razumevanja pasa, ali molim te dozvoli mi mali komentar oko teksta u vezi same obuke. U tvom tekstu je objašnjena tradicionalna metoda rada sa psima zasnovana, malo suvoparno, na Pavlovovim istraživanjivama. Kao i sve što napreduje tako se odmaklo i u načinu obuke psa.
Posle tradicionalnog načina rada, koji baš i nije podesan za pse sa "lošijim" karakterom kao što su eksterijerne linije pasa došao je nešto noviji i napredniji metod koji mnogi zovu MOTIVACIONI način rada, a koji je dao nešto bolje rezultate od tradicionalnog u smislu da su psi radili sa više energije i želje za radom pa je slika rada bila nešto lepša nego što je pokazuju psi obučeni tradicionalnim metodom. Zatim se pojavio i kliker trening koji je brzo postao hit ili "in" naročito kod lepšeg pola jer je isključivao kaznu. Ali i kliker trening je brzo pokazao neke nedostatke u smislu da se pas ipak ne može "završiti" samo kliker treningom. Naročito ne psi koji su snažni unutra kao ličnost. Ali kliker je ozvstan da se psu objasni šta se hoće i da se izgrade refleksi, ali ako hoćemo da završimo stvar moramo uneti nešto još u trening.

Potpuno se slažem sa tobom darkfall

Takodje